Правда

Пише: Мирослав Лазанки И то не би било далеко од истине, јер је једна наша фирма после распада Совјетског Савеза купила у Белорусији двадесетак совјетских ракета СС-20, наравно без нуклеарне бојеве главе, као обичну фурду. То су оне чувене совјетске ракете које је Москва инсталирала у западним деловима СССР-а почетком осамдесетих година прошлог века, због чега је администрација председника Роналда Регана одлучила да у Немачкој и Великој Британији постави пројектиле „першинг-2“ и крстареће ракете. После је споразумом договорено да Совјети повуку и униште ракете СС-20, Американци пројектиле „першинг-2“, док су крстареће ракете остале. Елем, Руси су после распада СССР-а закључили да им се не исплати да ракете СС-20 пребацују из Белорусије, из околине града Бреста где су биле на борбеном дежурству, у Русију, скинули су нуклеарне бојеве главе и електронику и ракете понудили на продају. Једна наша фирма их је купила јер су тела ракета израђена од специјалних метала и то је тада био и технолошки врло вредан „отпад“. У процесу дисолуције Совјетског Савеза по железничким станицама остајале су заборављене целе композиције тенкова и артиљерије некадашње совјетске армије, па је прича око СС-20 само огледало тог времена. Наиме, Москва је из бивших република СССР-а извлачила само нуклеарно оружје, комплетно конвенционално наоружање остало је тамо где се затекло, изузетак је само шест стратешких бомбардера Ту-160, који су из Украјине прелетели у Русију, и носач авиона „Адмирал Кузњецов“, којег је његов командант самоиницијативно и противно наређењу извео из Севастопоља, да не остане украјинској ратној флоти, и довео до његове садашње сталне базе Северне флоте на полуострву Кола. Дакле, из Москве је дошла вест да Русија разматра испоруку ПВО система С-300 Србији. Не знам како је сада одједном дошло до те вести, јер је само пре неколико месеци тадашњи премијер, а садашњи председник Александар Вучић рекао „да ми пара за С-300 сада немамо“. Наравно да се шпекулације око С-300 повремено појављују у медијима, немаш другу тему, ’ајд мало о С-300. Као да ће С-300 решити све политичке, економске и војне проблеме земље Србије. Нити је то јефтин систем, две батерије, односно 12 возила – лансера са пратећом опремом и возилима нису испод 500 милиона долара. Питање је и коју би нам то верзију система С-300 Руси испоручили, основна верзија је већ застарела, осим тога имају је и Бугари и Грци. Судећи по темпу испоруке донираних шест мигова-29, 30 тенкова Т-72 и 30 оклопних аутомобила БРДМ-2, од вести како ћемо добити систем С-300 до његовог евентуалног доласка у Србију сваки већ постојећи С-300 ће дефинитивно застарити. Треба да покажемо интерес за систем С-500, једино ће он када и евентуално стигне у Србију још бити модеран. Пошто га још није добила ни руска армија. Заиста, та сага о поклоњеним „миговима-29”, тенковима и оклопним аутомобилима траје већ предуго. Стићи ће пред изборе, не него после избора, не, стићи ће за дан инаугурације новог председника, не већ за Видовдан, прошао је и Видовдан, сада из Москве јављају да ће стићи до краја године када ће их преузети ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ у Батајници да би се ремонтовали. Чекајте господо, зар није почетком ове године речено да је једна опција да авиони долазе у априлу и да их онда ремонтујемо у „Моми Станојловићу“ уз помоћ руских стручњака, а да је друга опција да се „мигови-29” комплетно ремонтују у Русији до краја године. Шта се онда чека ако је ремонт код нас, а авиони су у летном стању? Одговорни фактори кажу да је све то сплет разних околности, бирократија у Русији, царина, па питање је ли то донација, или није, па да је председник Путин потписао да мигови иду за Србију и да је све то сада спуштено на ниво руске компаније за промет оружја „Рособорено експорт“, али да они затежу, јер је сада питање ко ће офарбати „мигове-29”? Руси из „Рособорено експорт“, или ми у „Моми Станојловићу“? Ево, ја се јављам да са својим друговима Зоком и Нешом бесплатно офарбамо „мигове-29”. Јер, ово са миговима-29 све скупа већ постаје трагикомично. Шест „мигова-29” фарбају шест месеци? Или је неко неспособан, или су у питању политички разлози. Но, наше министарство одбране направило је стратегију доласка „мигова-29” у Србију, стратегију подељену у три фазе. Што би рекла бивша браћа Хрвати „за крепат од смијеха“. Стратегија за преузимање и пребацивање не 60, већ само шест авиона? А почетком следеће године за наша три постојећа авиона „миг-29” истичу сви ресурси, неће смети да лете. Ако ови „мигови-29” из Русије не стигну у септембру и одмах уђу у ремонт, следеће године Србија више нема ловачку авијацију. Или, да се и даље ложимо око С-300... Ратне извештаје из целог света можете пратити ОВДЕ. Извор: Политика