Пише: Емил Влајки Наиме, говорећи о 'интерном дијалогу', његов формирани ментални склоп миротворца ставио је у први план основну поруку Исуса Криста: 'Долазим у миру'.

И ништа нас не може од тога одвратити, тврде његови фанови, мировњаци. Притом вам пружамо, вама америма, натовцима, овк-овцима и сличнима, не само лијеви и десни образ, него и читаву земљу. Можете нас бомбардирати, клеветати, одузимати нам територије, уцјењивати, продавати органе убијених Срба, итд., ми ћемо вас и даље вољети и на сваку вашу ружну ријеч узвратити са десет лијепих. А што се тиче преговора о Косову, можете нас игнорирати до бесвјести, створити вашу војску, тјерати и убијати преостале Србе, уништавати цркве и самостане, правити погроме, експлоатирати тамошња рудна богатства; ми ни због икаквих ваших злочина и провокација нећемо ратовати. Издржат ћемо са таквим ставом све дотле док ви не схватите да сте били дубоко у криву, док се не покајете, пређете на православље и не почнете с нама акламирати: 'Косово је Србија'.

Све у свему, нећемо ратовати јер, између осталог,  и за то, што немамо више дјеце за такве ствари; побили сте их за вријеме бомбардирања 1999. године.

Вратимо се сада „унутарњем дијалогу“ у његовој интерпретацији.
Његов мисаони пут је у задњих пар година кристално јасан и своди се на : 'Дат ћемо Косово за улазак у Европу'.

Ту има једна мала протурјечност. Пошто је он најједнакији међу првима а, како се чини, пошто он суверено влада свима и нема нигдје 'првих', сви су, наиме, шесторазредни, изгледа да он лично, никада, ни са ким, није у могућности да води дијалог.

И када би покушао, свакако га нитко не би разумио, а поготову га, у овом часу, не би, по њему, разумјели Срби (Он: 'Иако Срби још нису спремни, желим да, успркос њима, кренем новим путем у вези Косова').
С друге стране, познавајући га, чим он апелира на дијалог, то значи да је већ одлучио оно што ће коначно бити, што ће његови гласоговорници (министри, аналитичари, НВО и слични) убрзо разгласити преко медија, а народ, судећи по досадашњој пракси, акламацијом потврдити.

Овом приликом, то не може бити једноставно продавање магле: 'Дат ћемо Косово за сретну европску будућност'.

Треба дакле нешто дати, а за узврат, тако да народ то види, нешто и добити, а да се територијално гледано, ништа не мијења, да све буде, као и сада. Да буде вук сит и коза цијела (да буду задовољни Албанци, Срби и НАТО „хуманитарни“ налогодавци).

Дакле, једино логично значење његовог позива на 'унутрашњи дијалог' је да се даде Прешевска долина у замјену за сјеверни дио Космета до Ибра.

Он мисли, да би се тиме све ријешило: Албанци не би више били српски проблем, границе југа Србије би се стабилизирале, косовски мит би полако пао у заборав, задовољила би се 'међународна заједница', а пут у Европу би био слободан.

Мене лично хвата нелагода поводом оваквог рјешења. Има једна латинска пословица која гласи: 'Ex iniuria ius non oritur' ('Из неправде не изниче правда').
А неправде је, што се тиче Срба и Србије у задњих четврт стољећа, било и превише. И сватко тко мисли да ће давањем Космета постићи мир у региону, вара се. Привремено ће, можда, то тако изгледати. Али хисторија нас учи да када се једном нека држава почне распадати, томе више нема краја. 

Боже правде!  Извор: Правда