ЕУ само упућује апеле, исто као и у случају Алексеја Наваљног.
Министри спољних послова земаља чланица Европске уније усвојили су нове санкције против војне хунте у Мјанмару, овај пут су на мети два њихова концерна, Myanmar Economic Corporation (MEC) и Myanmar Economic Holdings Ltd (MEHL).
Али главна тема састанка је ипак био врло напет однос према Русији.
У случају председника Владимира Путина, Европљани се нису одлучили за нове санкције, они у смеру Кремља шаљу само апеле, пише Дојче веле.
Огроман број војних снага
“Ради се о највећем стационирању руских трупа (на граници са Украјином) до сада”, изјавио је комесар ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борел након разговора са својим колегама.
Притом је споменуо и бројку од 150.000 војника.
Борел није хтео да открије извор те информације, а додао је још да се наставило с пребацивањем руских снага на границу са суседном земљом, односно да су у међувремену на терену подигнуте и пољске болнице, те да је тамо пребачено још више наоружања и војне опреме.
“Реалан је ризик од даље ескалације”, напоменуо је Борел.
На крају ипак није усвојено ништа конкретно, упркос хитном апелу украјинског министра спољних послова Дмитра Кулеба, с којим се ЕУ током претходног дана поново саветовала око актуелног стања.
Кулеба је захтевао нове санкције против Москве, али без успеха. На крају је у Кијев могао да понесе само комплименте Европљана – за “уздржан одговор Украјине” на руске провокације.
И немачки шеф дипломатије Хајко Мас рекао је да се желиа да се спречи ескалација нехотичним потезима и позвао на усвајање “мера чији је циљ деескалација и изградња поверења”.
Земље које би активно учествовале у том процесу, такозваном “Нормандијском формату” (Немачка, Француска, Русија и Украјина) и даље се труде око тога да се коначно у пракси спроведе Споразум из Минска, додао је Мас.
С обзиром на гомилање огромног броја војника у региону, за сада није јасно колико се европског јединства заиста крије иза те дипломатске формулације.
Мас је нагласио да “ЕУ по питању санкција не каска ни за ким”.
То се може протумачити као подсећање на санкције ЕУ због илегалне анексије Крима које су на снази већ неколико година, односно санкције усвојене у марту ове године (против четири конкретне особе из руског безбедносног апарата) због напада новичоком на критичара Кремља Алексеја Наваљног.
Свима је јасно, каже шеф немачке дипломатије, “да ствари (пребацивање трупа на границу) у овом облику за нас нису прихватљиве и да ће због тога бити последица”.
А како ће те последице изгледати? О томе се у Бриселу изгледа још увек – размишља.
Прошлог викенда је француски председник Емануел Макрон био нешто јаснији у интервјуу за америчку ТВ-страницу ЦБС.
Иако је дијалог с Москвом важан, морају се ипак “повући јасне црвене линије”, како би се Кремљу сигнализирало где су границе, рекао је он: “Само тако се може бити уверљив. Сматрам да санкције саме по себи нису довољне, али јесу део пакета”.
Апел
Жозеп Борел, његове колеге министри спољних послова и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен још једном су у смеру Москве упутили апел да се на слободу пусти критичара режима Алексеј Наваљни – због његовог лошег здравственог стања.
Борел је рекао да је добио писмо од људи из окружења самог Наваљног, у којем они тврде да се његово стање погоршава.
Борел је додуше поздравио недавно саопштење из Москве којим је потврђено да је Наваљни пребачен у једну другу затворску болницу, али и напоменуо да Наваљни мора да ступи у контакт са “лекарима од поверења”.
“Русија је одговорна за безбедност и здравље Наваљног, ми ћемо њих (руску владу) сматрати одговорнима за то”, нагласио је први дипломата ЕУ.
Али та претња није била претерано конкретна, претпоставља се да ЕУ жели да стане иза САД.
Вашингтон је већ претио да ће бити последица ако опозициони политичар Наваљни умре иза решетака.
Дипломатски рат с Москвом
Најновији догађаји у Чешкој резултирали су конфронтацијом те земље с Москвом и окончали су очијукање Прага с опцијом специјалних односа између двеју земаља.
Чешка тајна служба разјаснила је једну (до сада) неразјашњену експлозију из 2014. у једном складишту оружја с две људске жртве – Чеси тврде да су за тај случај одговорне руске колеге.
Мушкарци који су учествовали у тој акцији користили су узгред исте пасоше као и осумњичени у случају напада новичоком 2018. у британском Салсбурију, циљ је тада био некадашњи руски агент Сергеј Скрипаљ.
Све упућује на руску тајну службу ФСБ.
Складиште које је страдало у експлозији било је у власништву једног бугарског трговца оружјем, а он је снабдевао Украјинце у борби против проруских сепаратиста у Донбасу.
Влада у Прагу је бесна због чињенице да се та саботажа догодила на чешкој територији.
У чешком парламенту говори се о најтежем нападу на чешки суверенитет од 1968. Министар спољних послова Јан Хамачек информисао је своје колеге у ЕУ о детаљима.
Афера је кулминирала протеривањем руских дипломата из Чешке, односно чешких из Русије.
У Бриселу су се солидарисали с Чесима. Та епизода је попут аларма за све владе Европске уније, које би морале с још више пажње да прате активности руских дипломата и агената.
“Дискусија је у току”, рекао је немачки министар Хајко Мас.
Чешка намерава да конкретизује своју реакцију и искључи Русију из тендера за изградњу нове нуклеарке.
Праг је осим тога отказао куповину руске вакцине Спутњик V.
Чешка влада је тако појачала редове критичара Москве унутар Европске уније, а то конкретно значи још један глас више за усвајање нових санкција против Русије.
Размена пројектила Израела и Сирије, сирене за узбуну одјекују код нуклеарног реактора. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
