Најновије

СРБИЈА ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ: Какве су последице директног упозорења САД да не дајемо имунитет Русима?

Амерички функционер Рон Џонсон први је политичар са Запада који је јавно, на конференцији за новинаре, упозорио Србију да није у њеном интересу да Руском центру у Нишу да имунитет.

Руски центар у Нишу (Фото: Јутјуб)

Након недавних негативних порука из ЕУ о војној сарадњи са Русима, јасно је да Запад врши све јачи притисак на Београд да направи отклон од Москве.
Сенатор Џонсон, који је и председник сенатског Пододбора за европску и регионалну безбедносну сарадњу, у вили "Мир" у Београду изјавио је да се нада да ће се председник Александар Вучић и Србија одупрети било каквом покушају да се хуманитарном центру у Нишу понуди имунитет.
- Тиме би се послао веома лош сигнал и то не би било у интересу Србије у контексту привлачења западног капитала који би помогао њеној економији. Да би капитал текао из САД и Европе, из западних демократија, неопходна је владавина права и што је могуће мање корупције. Потребан је, такође, и сигнал да земља заиста нагиње ка западним демократијама и капитализму отвореног тржишта, а супротно од типа агресије какав Владимир Путин, нажалост тренутно демонстрира са Русијом - навео је Џонсон.
Јавности у Србији одавно је јасно да Брисел и Вашингтон не гледају благонаклоно на иницијативу да се Русима у Нишу да дипломатски имунитет, на чему инсистира званична Москва. Те поруке до медија у Србији до сада су углавном стизале незваничним каналима, будући да се ради о осетљивом дипломатском питању. Џонсон је такву праксу прекршио и јавно поручио да то, како је рекао, неће бити добро за Србију.
- Србија одлуке доноси у складу са својим интересима и није била изложена никаквој врсти агресије - био је одговор Вучића на Џонсоново упозорење.
Званични Београд се већ дуго налази под двоструким притиском - са једне стране САД и ЕУ, ка којој иде, а са друге стране Русије, која у међународним организацијама подржава Србију по питању Косова. Према нашим сазнањима, мало је вероватно да ће Србија Русима у Нишу дати дипломатски имунитет, али је велики проблем рећи "не" Владимиру Путину.

САД заоштрава са Русима преко Србије

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, наводи да односи САД и Русије бележе апсолутно негативан тренд, без обзира на најаве о њиховом отопљавању у председничкој кампањи Доналда Трампа.
- Томе су додатно допринеле две ствари - прво истрага која се води у САД о умешаности Русије у америчку председничку кампању, као и увођење додатних санкција, што је недавно усвојено и у Конгресу. Чињеница да је проширење санкција према Москви прошло у Конгресу, довољно говори о расположењу сенатора и конгресмена према Русији - истиче Јоксимовићева.
Она наводи да упозорење Џонсона о давању имунитета Руском центру није званични став Стејт департмента, али да Конгрес итекако може да утиче на спољнополитичка кретања САД.
- Није важно да ли ће Руски центар постати шпијунска база или не. Та тема је перцепирана као значајна нашим партнерима у Америци и ЕУ, а на Србији је да процени шта је у њеном интересу - додаје Јоксимовићева.
Да питање Руског центра постаје озбиљно сматра и Душан Јањић, директор председник Форума за етничке односе. Он наводи да Америка, након привременог одсуства, преузима иницијативу на Балкану (Македонија, Косово, Црна Гора) и да тако реагује на покушаје Москве да шири руски утицај на Балкану.
- О заоштравању односа са Русима говорио је и Мајкл Пенс, потпредседник САД-а у Подгорици, а Србију тек чекају притисци из ЕУ, када буде у плану отварање поглавља 31 о спољној политици. Можда за Американце и није проблем да се шесторици Руса у Нишу да имунитет, али је проблематично ширење сарадње Србије и Русије - оцењује Јањић, који додаје да, уколико Београд не изађе у сусрет званичној Москви, неких већих последица неће бити.
- Можда ће бити последица по политичке каријере неких људи који зависе од руске подршке. По питању економске сарадње такође не би требало да буде проблема, јер она и није велика. Што се тиче Косова, Руси су јасно рекли да ће подржавати став Београда, али су то везали за однос према Криму - каже он.
До власти у Србији недавно су такође дошле поруке о неопходности прекида војне сарадње Србије и Русије, о чему је отворено говорио и министар спољних послова Литваније. То ће вероватно бити и услов за поглавље 31 које се односи на заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ.
Прочитајте ОВДЕ ко то каже да надзорници из амбасада контролишу РТС?
Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Војислав Шешељ: Када ће Српско-руски хуманитарни центар у Нишу добити исте привилегије као НАТО пакт?
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА