Криза у Северној Кореји и претње Ким Џонг Уна нуклеарним ракетама подсетили су свет скоро три деценије од краја хладног рата да опасност од атомских бомби и уништења цивилизације још постоји.

Да ли ће Ким испалити ракете на Јужну Кореју, Јапан или америчко острво Гуам, као што прети, то нико не зна. Оно што је, међутим, познато јесте да је свет мимо Северне Кореје крцат атомским оружјем, довољним да човечанство врати у праисторију.

Тренутно постоји осам држава које су успешно детонирале атомско оружје, од чека се пет сврставају у "земље са нуклеарним оружјем", по терминима Споразума о неширењу нуклеарног оружја. То су САД, Русија, као наследник Совјетског Савеза, Велика Британија, Француска и Кина. Оне признају поседовање нуклеарног оружја. Остале три су поменута Северна Кореја, Пакистан и Израел. То су државе нуклеарног клуба.

Према извештајима Нуклеарног приручника Организације атомских научника, број нуклеарних бојевих глава широм света је у 2017. години процењен на 9.920 пројектила, али се стварна бројка не зна, јер државе углавном скривају свој атомски потенцијал.

Једино се за САД и Русију зна тачан број нуклеарних глава, јер су подвргнути независној верификацији, на основу више уговора. Остале државе крију број нуклеарних глава, неке чак и демантују да их поседују, па постоје само процене о њиховом броју, а информације прикупља неколико међународних организација.

Врхунац нуклеарног Армагедона био је 1985. године када је у свету постојало 68.000 активних бојевих глава. Тај број је до 2016. спао на 4.000, односно на око 10.000 нуклеарних глава укупно са ускладиштенима.

Стручњак за атомско оружје Филип Којл из САД, који је радио за неколико америчких администрација, каже за медије да Северна Кореја поседује мали број нуклеарних бомби, али да то није за утеху.

- Као неко ко је посматрао тестирање нуклеарног оружја могу да вам кажем да када једном то видите, схватите да је то нешто што не желите никада да видите током рата. У једно мора цео свет да буде сигуран, никада не можете бити превише забринути када је у питању нуклеарно оружје - каже Којл.

Две су највеће опасности када су у питању атомске бомбе, објашњава овај стручњак.

- Прва је да неко направи или украде нуклеарно оружје, нека парамилитарна организација. Друга опасност је да САД и Русија крену у нову нуклеарну трку у наоружању и створе много опаснији свет него што је сада. Такође, постоји опасност и да на пример Индија и Пакистан крену у регионални конфликт користећи атомско оружје, што може изазвати велике силе као што су Русија и Кина да изаберу стране - сматра Којл.

Од 1949. године тадашњи СССР поседује атомску бомбу. Овако брз развој после пионирског подухвата САД приписује се добрим делом шпијунским операцијама СССР у Америци, током и после Другог светског рата. Плутонијумска бомба РДС-1, познатија као "прва муња", рађена је од 1946. на Институту "Курчатов" у Москви, у то време познатом само као Лабораторија број 2, основаном 1943. са циљем производње атомског оружја. Прва експлозија десила се 29. августа 1949. у Казахстану. Детонирали су највећи атомски експлозив у историји, такозвану цар бомбу. Након распада СССР, све атомско оружје прешло је у Руску Федерацију. На врхунцу хладног рата, СССР је поседовао 45.000 бојевих глава.

Према доступним подацима, јер званичних потврда нема, Русија тренутно поседује 4.300 нуклеарних глава, односно 1.950 активних стратешких нуклеарних пројектила. Током 2015. појавила се информација да Русија ради на развијању нуклеарног торпеда снаге 100 мегатона. Најјаче нуклеарно оружје које поседују Русија је РС-28 сармат, познатија и као сатана 2, са 10 тешких или 15 лакших термонуклеарних бојевих глава, са великим бројем контрамера, како би се избегао противракетни систем непријатеља. Ово застрашујуће наоружање планирано је да у употребу уђе 2020. године.

До сада је извела 45 тестирања нуклеарних глава, али последњих неколико деценија је престала са тестирањем, поштујући међународне споразуме. На врхунцу хладног рата поседовала је 520 бојевих глава, а тренутно има 215 нуклеарних глава, од чега је 120 оперативно. Максимални домет ракета носача бојевих глава је 12.000 километара. Прва детонација бомбе Ураган догодила се 3. октобра 1952. године у острвима Монте Бело код Аустралије.

Поседује 300 бојевих нуклеарних глава, од чега је 290 оперативно. Пре потписивања споразума који забрањују тестирања нуклеарног оружја, Француска је извела 210 проба, углавном на прекоморским територијама, односно острвима на Тихом океану. Прва детонација бомбе догодила се 13. фебруара 1960. у пустињи Сахара у Алжиру.

Ова држава је до сада извела 45 тестирања нуклеарног оружја. Поседује 434 бојеве главе, од чега је око 260 оперативно. Успела је сама да произведе нуклеарну бомбу, јер тадашњи СССР није био рад да подели тајне прављења атомског оружја са комунистичком Кином. Касније, Кина је учествовала у омогућавању Пакистана да овлада нуклеарном технологијом и направи атомску бомбу, како би парирала Индији, на коју Кина такође гледа као на опасност. Прва детонације бомбе под ознаком 596 била је 16. октобра 1964. године у сланом језеру Лоп Нур и Ксињангу.

Ова земља није потписник Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Постала је нуклеарна сила 1974. године када је детонирала атомску бомбу под називом насмешени Буда у Тар пустињи у Раџастану. Извела је до сада шест тестова детонација и поседује између 110 и 120 нуклеарних бомби, са максималним дометом 5.000-5.800 километара, мада ради и на ракетама са дометом преко 10.000 километара. У могућности је да направи неутронску бомбу, како су изјавили њени званичници.

Ова земља је уз помоћ Кине и, како се спекулише, новца Саудијске Арабије, успела да направи прву "муслиманску атомску бомбу". Извела је шест проба нуклеарних детонација, а процене из 2016. године су да поседује 130 бојевих нуклеарних глава. Прва детонација бомба чагај - 1 била је 28. маја 1998. године у брдима Рас Кох у Белуџистану.

Највећи бунџија и проблем међу "нуклеарним силама" је Северна Кореја. Њен вођа Ким Џонг Ун упорно протеклих година прети Америци како ће је погодити нуклеарним пројектилима. Ова његова опсесија је и главни разлог кризе у Источној Азији. До сада је извела пет тестова нуклеарног оружја. Број нуклеарних глава које је произвела предмет је различитих процена. Док неки стручњаци говоре да нема више од 13 бојевих глава, други извори наводе да можда поседује чак и 60 нуклеарних пројектила, чији домет може бити и до 10.000 километара. Прва детонација атомске бомбе догодила се 9. октобра 2006. године у месту Киљу, провинција Северни Хамјонг.

Јеврејска држава никада није признала да је овладала технологијом производње нуклеарних бомби и дан-данас, деценијама пошто се сазнало да је ушла у "нуклеарни клуб", Израел то пориче. Време прве детонације атомске бомбе се претпоставља да је било 1960-79. године на непознатој локацији, вероватно на броду у водама Јужног Атлантика, стотине километара од најближег острва или трговачких рута. Подаци о нуклеарном капацитету Израела се чувају као врхунска тајна и врло мало података је познато. Не зна се ни када је обављен први тест, где, јачина експлозије, чак ни тренутни арсенал, али се претпоставља да Израел поседује између 80 и 400 нуклеарних бомби.

Шта је Трамп одговорио на питање да ли би напао Северну Кореју погледајте ОВДЕ.

Извор: Вести онлајн