Хан је, на заједничкој конференцији за новинаре, истакао да 2025, датум који је у вези са приступањем Србије ЕУ поменуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер, није ништа зацртано, већ нешто што показује снажну посвећеност ЕУ за регион. Додао је и да није било никаквих ранијих најава о пријему до 2020. године, као и да приступни преговори Србије напредују добром брзином, иако би могли брже. „Важнији је квалитет од брзине. Ако се те две ствари могу хармонизовати онда је добро, али квалитет је најважнији”, указао је европски комесар. Уједно је подсетио да временски оквир за чланство до 2025. значи да приступни преговори морају бити окончани до 2023. године, јер су потребне две године да се заврши процес ратификације, а и спроведе референдум у Србији. Премијерка Брнабић подвукла је да се Србија „не обесхрабрује тако лако”. „Као влада нисмо обесхрабрени датумом 2025. године. Европске интеграције су важне пре свега због нас самих. Реформе које долазе као резултат европских интеграција најважније су због нас самих, наших грађана и привреде, а не ЕУ. Људи у ЕУ су наши пријатељи и партнери, а све што ми радимо данас радимо због нас”, нагласила је председница владе. Брнабићева сматра да Србија ка ЕУ иде завидном брзином и додаје да очекује отварање нових поглавља до краја године. Најавила је и своју прву посету као премијера, Бриселу и то 10. и 11. октобра. Хан је похвалио напредак Србије у области владавине права и јачању регионалне сарадње, али је додао да мора бити повећан напредак о отвореним поглављима, посебно 23 и 24, те изразио уверење да ће још ове године бити отворена нова поглавља. „Желео бих да подсетим на економску помоћ ЕУ која износи око 200 милиона евра годишње и да је Србији до сада дато више од три милијарде евра помоћи за развој”, закључио је, између осталог, Хан. Са европским комесаром састао се и први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић. Како је саопштило Министарство спољних послова, разговор је вођен са посебним освртом на реформе које Београд спроводи у оквиру акционих планова за поглавља 23 и 24 у преговорима – која покривају теме из домена јачања демократије и владавине права. Било је речи и о будућим корацима у преговорима о чланству Србије у ЕУ, првенствено о отварању нових поглавља до краја 2017. године, као и о будућности дијалога о нормализацији односа са Приштином и регионалној сарадњи.
Владавина права није „инстант кафа”
Захваљујући мешавини демократских вредности, основних права и слободне тржишне привреде, ЕУ је успела да изгради свој просперитет, рекао је Јоханес Хан на предавању „ЕУ– Србија: стратешко партнерство за будућност”. Подвукао је да владавина права није опција у ЕУ, већ обавеза. „ЕУ није правна држава, већ правна заједница и управо зато верујем да су питања владавине права заиста главни приоритет на коме треба да се ради у Србији, јер ћемо тиме имати директан утицај на живот грађана, њихово запошљавање и пословање”, сматра Хан. Решавање свих тих изазова, додао је Хан, захтева време: владавина права не представља „инстант кафу”, већ реформе у тој области захтевају велико ангажовање, не само српске владе, већ свих интересних група у целокупном друштву Србије. „То заиста јесу кључне ствари, у то будите уверени. Наше земље чланице врло пажљиво посматрају дешавање у овом региону”, истиче Хан.
