Правда

Овај пут нису успели, али су показали како се бори за национални дрес! Отишли су пулени Александра Ђорђевића без осам играча на ЕП и направили мало чудо у Истанбулу, јер се кући враћају са одличјем. Није златно, али ово сребро ће се памтити... Словенци су били бољи, заслужено су освојили историјско злато - без пораза су покорили Европу под командом чудесног нашег стручњака Игора Кокошкова. Смирено, стрпљиво, паметно су играли "орлови". Имали су јасан циљ, јасан план кога су се држали, а када је тако ни резултат не може да изостане. Ни када се погађају слободна бацања, ни када се игра одбрана сви за једног, један за све, и била је то утакмица достојна великог финала. Али, тако су играли до средине друге четвртине када се све променило. Словенци су показали зашто су дошли до борбе за злато и зашто су пре тога избацили главне фаворите Шпанце, предвођени Гораном Драгићем. Чудесни НБА ас је био невероватан, цепао је мрежицу из свих позиција, везивао тројке и убацио 26 поена за полувреме! У финалу Евробаскета - партија истинског мајстора кошарке, новог шампиона. Почетак је био у знаку центара Србије, са јасном намером да из рекета, где смо били надмоћнији, долазимо до предности. Најпре је то радио Кузмић (свих шест уводних поена "орлова"), па Боби Марјановић, а обојица су трпели ударце ривала. Међутим, требало је више Боби да се користи, јер за њега готово нико нема решење и скоро без грешке шутира слободна бацања. Распуцани и разиграни били су и једни и други, као да су били жељни доказивања на највећој сцени. Богдан је ишао и преко тројице, успешно, имао је добру ролу и Бирчевић, водила је Србија са од 8:7 од четвртог минута, али је највише имала плус пет. Било је 18:13 у осмом минуту и никако "орлови" нису могли резултатски да се одлепе. Сваки пут би се "змајчеки" успешно враћали и имали спреман одговор. Било у виду тројки Препелича, било у продорима магичних Драгића или нове звезде Дончића... Зато се све променило у њихову корист у другој деоници, у којој су стекли и двоцифрено вођство. За 30-так секунди су направили три фаула и после више од пет минута ниједан. За то врему су наши кошаркаши брзо изашли из бонуса, док су Словенци све погађали и шутирали 8/8. Препелич је погађао тројке из свих позиција, и са више од осам метара, Драгић је попут муње био незаустављив у продорима и шуту, а Дончић је једним закуцавањем, без страха од чувара испред себе, показао какав је играч. Иако је Богдан у 12. минуту погодио прву тројку за европске и олимпијске вицешампиона (25:25), за њим другу Бирчевић, серијом 11-0 Словенци су отишли на 38:28 за три минута. У тим тренуцима је селектор Сале Ђорђевић са нижом петорком без класичног центра, са Мачваном на "петици", покушавао да парира... У четири наврата је ривал бежао на плус 11 (највећа разлика у првом полувремену), али су прво Мачван, па онда Гудурић са две везане тројке хватали корак и смиривали противничке налете. Било је и чудних судијских одлука попут оне да један од арбитара покаже фаул у нападу, а његов колега симулирање Лучића и техничку нашем крилу. У каквом су Словенци били офанзивном расположењу, а Ђорђевићеви пулени не баш на одбрамбеном нивоу који селектор тражи, 47:56 на полувремену није изгледало тако лоше и поред великог броја примљених поена. И у наставку је "Драгон" решио да "бљује ватру"... На одмор је отишао са 26 поена и врло брзо је дошао до 31. чиме је премашио каријере у дресу репрезентације (претходно је био 30). Али, када је он стао и када се повредио Дончић у 26. минуту, коме је у доскоку страдао леви зглоб, Словенци нису знали шта да раде. Стао им је шут, Препелич је шутирајући тројке промашивао обруч и то је био знак да "орлови" полете, на крилима играча са клупе. Мицић, Мачван и Богдановић су смањивали разлику, нервоза је захватила ривале, на шта се надовезао Штимац да из рекета примакне нашу репрезентацију на 61:63 у 28. минуту. У тим тренуцима је петорка у којој је још био Бирчевић враћала Србију у живот, али и пропустила моменат да дође до преокрета... Управо је бивши крилни центар Партизана погодио тројку, и онда Богдановић да се са трибина заори "Србија, Србија" када је на семафору засијало 67:69, да би се у одлучујућу четвртину ушло са минус четири - 67:71. Тамо смо дуго били без коша, Јака Блажич се побринуо за осам разлике на шта су одговорили Мачван тројком, те Мицић и Богдан продорима за 74:77 седам минута пре краја. Потпуно се распламсала борба, јер је на помолу био финиш за инфаркт... Богдана је болела нога, повређени Јовић се није ни враћао на паркет од уводних 15 минута и еуфорија је достизала врхунац, коју је "закувао" Мачван са два везана коша, и те како битна, за прво вођство (78:77) од 13. минута (28:27)! И за Салетову прославу какву нисмо имали прилику да видимо до ове борбе за злато. Капитенски је повукао тада у финалу за препричавање, вратио се Богдан и поред болова, али је Кумић промашио два пенала, док је Препелич био прецизан из трка за 82:84 на нешто више од два минута пре краја. Богдану није прошла тројка, ни Мачвану, на другој страни Рендолф и Препелич нису грешили, и потврдили су да историјски пехар иде у Словенију. Извор: Блиц