Ердоган је у интервјуу агенцији „Ројтерс“ нагласио да су, према споразуму постигнутом у Астани, Руси задужени за безбедност изван Идлиба, а Турци штите безбедност унутар ове провинције. Председник Турске је, такође, изјавио да ће борба против тероризма у Сирији, бити детаљно разматрана током његовог разговора с председником Русије Владимиром Путином следеће седмице у Анкари. Према наводима турских медија, ове седмице у пограничну турску провинцију Хатај пребачено је 80 јединица оклопне технике. Влади близак лист „Јени сафак“ тврди да је за војну операцију у Сирији мобилисано 25.000 турских војника. Информације о припреми нове турске војне операције у Сирији почеле су да се појављују у медијима одмах по завршетку претходне турске војне кампање у тој земљи „Штит Еуфрата“ у марту 2017. Ова операција је трајала од краја августа 2016, а формални циљ инвазије Турске на територију Сирије било је уништење терориста Исламске државе. 

Три муве једним ударцем

Експерти су, међутим, претпостављали да су Турци имали и други задатак, да не дозволе да се две области на северу Сирије које су под контролом Курда уједине. Тада је дејства Турске осудио званични Дамаск, а Москва је изразила забринутост због онога што се догађа у области сиријско-турске границе. У борбама које су трајале неколико седмица, турска је преузела контролу над скромним појасом дуж турско-сиријске границе између градова Џераблус и Азаз, широким од 10 до 40 километара. „’Штит Еуфрата’ су извели без било какве сагласности. Сада делују у формату зона безбедности, ту има одређених споразума у оквиру астанског сусрета, постоји тежња Ирана, Турске, Русије и званичног Дамаска ка постизању споразума, покретању механизама који би омогућили да се безболно пређе с оружаног сукоба на политичко решавање сукоба“, наводи у разговору за РТ војни експерт Андреј Кошкин. Према његовим речима, увођење турских снага у Идлиб је корисно за Анкару из неколико разлога. „Уводећи војску у Идлиб, турска влада може да убије не две него чак три муве: не само да обезбеди себи војно присуство у Сирији које је усаглашено с Русијом и Ираном него и да појача свој ауторитет унутар саме Турске, али и на међународној сцени у виду борца против радикалних исламистичких организација. И, најзад, турска војска је већ у сарадњи с руском успела да се опорави после прилично спорних резултата операције ’Штит Еуфрата’“, разјаснио је експерт стратегију Анкаре.

Опасни Идлиб

Неопходност војне операције у Идлибу објашњавају тиме што се провинција практично претворила у гнездо терориста. Коалиција Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ), у којој доминантну улогу игра бивши Нусра фронт, током овог лета је освојила највећи део региона. Терористичке формације су потиснуле групације протурских опозиционара. „Тамо се скупило прилично много бораца, до 70.000. Они ништа не умеју да раде осим да ратују и не припремају се да се баве економијом, пољопривредом, а камоли да обнављају социјалну инфраструктуру“, наводи Кошкин. Раније су борци коалиције ХТШ-а почели јуриш на положаје владиних снага у области зоне деескалације у северном делу провинције Хама, недалеко од границе с провинцијом Идлиб. На удару се нашла руска војна полиција. Двадесетог септембра је начелник Главне оперативне управе Генералштаба Војске Русије Сергеј Рудској саопштио да се вод руских војних полицајаца од 29 људи нашао под опсадом терориста. Руска војна група за деблокирање успела је да изведе полицијски вод из опсаде, тројица војника су рањена. Како би зауставила напредовање терориста, руска авијација интезивно бомбардује њихове положаје, пружајући подршку сиријској војсци. Руски је оптужио америчке специјалне службе да су помагале борцима. „Јени сафак“ наводи да Турци на северу Сирије припремају не сам операцију против терориста. Једанаестог септембра у листу је објављен материјал о војној кампањи против сиријских Курда у области града Африна, у којој оружане групације блиске Радничкој партији Курдистана (ПКК) контролишу велику територију. Према наводима листа, ако Турци успоставе контролу над севером провинције Идлиб, Африн ће бити блокиран са севера и запада (где се налази граница с Турском), истока (где је војска „Штита Еуфрата“) и југа (где је контингент Турака у Идлибу) и Курди ће имати везу са спољним светом једино преко линије разграничења са сиријским владиним снагама поред Алепа. Сценарио опсаде потврђују и изјаве протурских бораца у саставу снага „Штита Еуфрата“ од 21. септембра у вези с походом на Идлиб. Они у ову провинцију могу да уђу само преко зоне коју контролишу Курди. „Турци учествовањем у споразумима за одржавање мира у зонама деескалације у било ком тренутку су спремни да предузму озбиљне офанзивне мере против Курда. Тада ће избити нови озбиљан сукоб у овој напаћеној земљи“, тврди Кошкин, али истиче да за сада постоји могућност да овакав сценарио спречи. „Мислим да има услова да се ово крвопролиће спречи. Неопходно је радити на политичком и на дипломатском нивоу са циљем да се нађу додирне тачке“, сматра експерт.

Ирачки Курдистан

Истовремено с гомилањем војске на сиријској граници Турска демонстрира војну моћ на граници с Ирачким Курдистаном. У овој области 25. септембра ће бити одржан референдум о независности, против чега жестоко протестују регионалне државе – Ирак, Иран и Турска. Турске оружане снаге 18. септембра почели су војне вежбе недалеко од прелаза Хабур на граници с Ирачким Курдистаном, које треба да трају до 26. септембра. Око сто тенкова и друге оклопне технике, усмерене у правцу Ирачког Курдистана, као и неколико ракетних уређаја, размештено је на ирачкој граници. Сада се у самом Ирачком Курдистану, како преноси „Курдистан 24“, налази две хиљаде турских војника. Према мишљењу експерта, у случају Ирачког Курдистана реч је, пре свега, о турској демонстрацији силе. „Мислим да је то, највероватније, неко упозорење да се руководство Ирачког Курдистана врати здравом разуму“, сматра Кошкин.  Извор: rs.sputniknews.com