Листу предводи Андора, али како Андора има мање од 80.000 становника, одлазак сваке особе је процентуално висок.
Људи масовно напуштају своје земље кад у њима стање постане неиздрживо тешко - што због економске кризе а што због опасности за властити живот, као што је случај у ратом разореној Сирији.
Из Порторика људи тако масовно одлазе због дугогодишње рецесије, високе незапослености и близине САД. Што се тиче Литваније, та земља бележи велики одлазак становништва и то посебно у Велику Британију. Наиме, велики број људи се због лоше економске ситуације одлучио се за бег у Велику Британију пре него што на снагу ступи Брегзит, а Литванија је чланица ЕУ па им то омогућава лакши одлазак.
Што се тиче Хрватске - ситуација је јасна. Хрватска демографски пропада јер се владајућа гарнитура, према писању Индекса, брине искључиво за властите страначке кадрове уместо за порезне обвезнике. Портал подсећа да, према подацима Еуростата за 2015. годину, хрватски порезни обвезници државну администрацију плаћају готово 50 посто више у односу на просек Европске уније.
- Не треба заборавити ни да владајућа гарнитура немилице троши новац порезних обвезника због политичке трговине с ратним ветеранима, па ће тако нови Закон о бранитељима порезне обвезнике до 2025. године коштати невероватних 5,5 милијарди куна, или 734 милиона евра - пише Индекс.
Порезно оптерећење у Хрватској је међу највишима у Европи, па стога није нимало чудно да људи масовно одлазе.
Андора је тешко упоредива с осталим земљама на листи
На врху пописа је Андора, чија популација се смањила за скоро једну петину у мање од десет година. Према подацима Светске банке, број становника Андоре смањио се за 15.000 од 2009. до 2015. године, а само у 2015. смањио се за чак 3,2 посто.
Но, ваља приметити да се Андора, земља на првом месту ове табеле, тешко може упоређивати с осталим државама са неславне листе. Наиме, ради се о земљи с изразито малим бројем становника. Прошле године та бројка износила је 77.281. Андору је напустило 15.000 људи у десетак година и то је, наравно, огроман постотак у односу на број становника.
Сви подаци односе се на 2015. годину, када је на свету било укупно 25 држава у којима је више људи умрло или се одселило него што је рођено или досељено. Подаци приказују пад у односу на укупну популацију одређене државе.
Други на попису је Порторико, који је пре двије године имао пад броја становника од 1,7 посто, а одмах иза њега следи ратом разорена Сирија с падом од 1,4 посто. Косово и Литванија имали су пад броја становника од 1,1 и 0,9 посто, а Хрватска је заузела шесто место на попису с падом од 0,8 посто.
Ниски наталитет и исељавање због економских проблема
WЕФ наводи да су државе источне Европе и бившег Совјетског савеза међу онима с највећим падом броја становника због ниског наталитета, као и исељавања узрокованог економским проблемима.
Поређење са подацима из 2014. године показује да се стање у Хрватској знатно погоршало. Хрватска је тада била на десетом месту пописа држава с највећим падом броја становника, који је износио 0,5 посто. Тада је Србија била на осмом месту, са падом наталитета од 0,5%. Погледајте ОВДЕ шта је Запад направио од Украјине. Извор: index.hr
