У Србију су у претходна два дана на Батајнички аеродром стигла из Русије четири борбена ловца МиГ 29. Преостала два требало би да буду у Србији до 6. октобра, баш на 40. годишњицу лета авиона овог модела, изведеног 1977. године.
Након што мигови стигну, српски и руски техничари требало би да их припреме за премијеру која је заказана за Дан ослобођење Београда 20. октобра, када би требало да се појаве на нашем небу.
Ово је тема о којој се доста полемисало у јавности, а критике су ишле од тога да купујемо старе авионе с којима Русија не зна шта ће, до тога да услови по којима набављамо ове летелице мање личе на поклон, а више на пословну сарадњу.
Влада Радуловић из Атлантског савета Србије истакао је да су Србији заиста потребни ловци због заштите ваздушног простора. Да смо у неким ранијим временима, могли бисмо да дискутујемо да ли је то добро или не, али у овом тренутку немамо оперативно способне авионе, не лети ниједан миг, наглашава гост Новог дана.
Бориша Мандић, председник Удружења надзвучних пилота, некадашњи пилот и инструктор, каже да је то једна лепа, корисна и радосна вест не само за пилоте него и за технички кадар и све остале у тиму који могу да изврше добро свој задатак - контролу и заштиту неба Србије.
"Ти авиони се чекају деценијама", наглашава. Он је подсетио да МиГ 21 штити небо наше земље већ 55 година.
Мигови ће нас коштати 185 милиона евра. Радуловић каже да у јавности није предстаљен уговор, и да је јасно због чега је то тако, а додаје да не знамо ни који су то процеси модернизације, ни где ће се обављати, које је наоружање које смо купили, што опет, наводи, не може у јавност.
Ипак, каже да се поставља питање да ли можемо и да причамо о неком плаћању авиона.
Оцењује да Русија сигурно искоришћава то што је овде традиционално коришћено њихово оружје, али као фактор наводи и то што је Србија окружена земљама спремним за чланство у НАТО.
Томе, наводи, треба додати и чињеницу да Руска федерација прелази на авионе типа Сухој, и већ одређени период иду са избацивањем мигова.
И Хрватска има своје понуде и разматра варијанту да ли ће ићи на половне авионе, додаје.
Мени ово звучи као "хватање даха" и изнуђен потез, људи који су се за то одлучили, нашли су практично решење, сматра некадашњи пилот Мандић.
И Радуловић је мишљења да је у питању изнуђен потез. Авионима које Србија има истиче ресурс 2018. године, једном 2021, а према информацијама које имамо за руске мигове, њихов ресурс ће истећи 2021. али урађеним ремонтом моћи ћемо да купимо још 10 година, и они ће бити оперативно способни толико, навео је.
Можемо говорити, теоретски, да тај период може да се продужи, новим системима, на више од 10 година, али поставља се питање да ли је то решење, каже Радуловић.
С пилотске тачке гледишта, ремонт није толико битан или то што је авион полован, већ је битно поверење у машину и одржавање, као и поверење пилота у техничко особље, додаје Мандић. Каже да је ружно лицитирати с годинама, јер више фактора утиче на оперативну способност једног авиона.
У овом тренутку није толико важно ни где су ремонтовани, додаје, истичући да се на те авионе чекало 25 година и да је то важан тренутак за српску авијацију.
Пилоте нисмо имали на чему да оспособљавамо
Целокупна процедура има три корака, каже Мандић. Један је начињен, следи најтежи корак, а то је оспособити пилоте и технички састав да употребљавају летелице, а трећи је одржавати све то, навео је.
Ловачка авијација доноси приход овој земљи, кроз заштиту неба због комерцијалних летова, у противном би за тај посао морали да плаћамо Румунији или Бугарској, додао је.
Проблем је, каже Мандић, што српски пилоти имају у просеку 40 година, а у свету је та граница 28, 30 година. То се догодило због тога јер није било ресурса да се оспособи довољан број људи, наводи Мандић који је и инструктор летења.
"Не постоје два иста лета, пилот се усавршава током целог живота", наглашава он.
Међутим, да би се пилот оспособио за комплетну употребу потребно је 4 до 6 година, после тога се лети малтене толико, јер медицина је своје рекла, наводи Мандић. "Ми већ сада момке од 15, 16 година из војне школе, гимназије морамо да електирамо, мотивишемо, да једног дана постану прави пилоти".
Радуловић истиче да је овде реч о укупно 10 авиона - уз ових 6 и четири наша, што чини мање од једне ескадриле, а то није довољно за земљу од шест и по милиона становника.
Мандић каже да струка и одговорни и изабрани људи треба да донесу за наредних више деценија мериторну одлуку, правац кретања, да кажу шта нам треба кад је у питању ваздухопловство.
Овој земљи треба оспособљена ловачка авијација, наглашава.
Упитан да прокоментарише на ком нивоу је Србија у односу на регион, кад је у питању овај сегмент војске, Мандић каже да можемо да се поредимо с Хрватском, а са другима не можемо, јер они просто немају ловачку авијацију.
"Својевремено смо трпели критике када смо рекли да је наше ваздухопловство у деветој фази, фази имитације. Претила је десета и задња фаза - капитулација. Сва срећа, надамо се да до те фазе неће доћи. Јер овој земљи, овом народу, на овој позицији, треба озбиљна оспособљена ловачка веза. Да ли је са Запада да ли је са Истока, са југа или севера, то са наше тачке гледишта није битно", закључује некадашњи пилот Бориша Мандић.
Прочитајте ОВДЕ о правој истини о Миговима који су стигли у Србију.
Извор: Н1
