Међутим, питање је шта се крије иза тога, и шта су чији интереси у тим обостраним хвалоспевима, нарочито ако се има у виду да односи две земље нису одувек били ни тако складни ни пријатељски. Још од Хладног рата они су почели да бледе, деведесетих су били под утицајем дешавања на простору бивше СФРЈ, а затим и рата на Косову, а не треба смести са ума и то да је Турска земља која је подржала косовску независност.

Ипак, протекле године, а нарочито претходних дана, утисак је био сасвим другачији, а пријатељство, инвестиције, економска сарадња биле су кључне у скоро свакој изјави, и нешто попут најаве “нове ере” односа између Београда и Анкаре.

То каже и спољнополитички аналитичар из Анкаре др Ерхан Турбедар, према чијем мишљењу је последњих година учињено доста на развоју билатералних односа.

- Они су изграђени до те мере да је дочек Ердогана подсетио на период пријатељства између краља Александра Карађорђевића и Кемала Ататурка. Потписани споразуми и изјаве показују да су односи Турске и Србије ушли у ново доба и да су почели да се трансформишу у неку врсту стратешког партнерства. Док је више европских лидера са ћутањем пратило пуч у Турској прошле године, председник Србије Александар Вучић је био међу првим лидерима који је подржао демократски изабране власти, и стао уз председника Ердогана. То је била и једна од прекретница у зближавању два председника - каже он.

Како наводи, Турска, којој је путовање преко Србије најкраћа рута према Европи, Србију види као кључан фактор очувања мира и стабилности на Западном Балкану.

- Постоје мишљења да председник Ердоган под утицајем Москве гради добре односе са Србијом, али мислим да је то нетачна и привидна анализа јер место Србије у тусркој спољној политици не зависи од Русије - објашњава он.

Економски и политички утицај су две кључне ствари појачаног интересовања Турске за Србију, и уопште регион Западног Балкана. Економиста и консултант за страна улагања Махмут Бушатлија наводи да је за Србију важна економска сарадња са било којом државом, уз опаску да је Турска земља од 80 милиона људи, и да је прошле године била 12. најјача економија на свету.

- Добро је имати овакав почетак са великом и развијеном земљом, али је сада лопта у нашем дворишту. Илустрације ради, договорили смо извоз 5.000 тона говедине, али је то смешно с обзиром на толику популацију. Међутим, оно што можемо јесте да сада толико извозимо, али и да за рецимо пет година можемо да понудимо 50.000 тона. То ће онда бити добра ствар, али пре тога мораћемо сами да будемо у могућности да толико произведемо - наводи он.

Каже и да није сигуран да има баш толико места за еуфорију, и да га помало брине шта би Србија могла да понуди Турској. Њихова економија је, каже, врло занимљива, и то готово све гране привреде.

- Зато не знам шта би за њих било толико интересантно што већ немају, и што би им се исплатило да раде овде - наводи он, уз опаску да су ових дана изношени подаци да турске фирме у Србији запошљавају око 7.000 радника, али и да то није ништа посебно “у земљи у којој је запослено два милиона људи”.

Политички утицај Турске на Балкану не треба занемарити с обзиром на Бошњаке у Санџаку, у БиХ и на Косову, и то да је велики број њих доживљава као земљу заштитницу.

- Турску за сарадњу са читавим Балканом опредељује политички и економски моменат. Занима их "зелена трансферзала", односно потез од северозапада Грчке, преко Албаније, Македоније, Санџака и у Србији и Црној Гори, одакле улазе у централну Босну, јер се насељена претежно муслиманским становништвом. Сам Ердоган често помиње Косово, а у Новом Пазару је рекао да се осећа као код куће - каже Махмут Бушатлија.

Управо ову чињеницу Турска може да користи у преговорима са Бриселом око ствари које су њој важне.

- Зближавање Анкаре и Београда може само позитивно утицати на друге делове региона. И ЕУ, која на турско присуство у региону гледа са дозом противништва и конкурентности, треба схватити ову реалност. Штавише, заједничко деловање Турске и ЕУ на Балкану би могло помоћи у отварању нове странице у дубоко залеђеним односима између Анкаре и Брисела - прича Турбедар.

Бушатлија наводи да ће Србија Турској бити најближе место преко кога се могу приближити ЕУ јер су, као и ми сада, у преговорима, "додуше последњих 30 година".

- Због геополитичке ситуације и својих проблема са ЕУ они јесу отворени за сарадњу са свима, и то је добро. Све ово може нама да користи ако бисмо имали дугорочно економско планирање, које немамо. Оно даје приоритете, па би један од њих могао да буде и сарадња са Турском - објашњава Бушталија, уз напомену да би то требало да буде нешто што би се њима исплатило да раде у Србији и за своје, али и за друга тржишта.

И током посете турског председника Ердогана Србији било је речи о гасоводу "Турски ток" који би, бар према најавама српских званичника, требало да прође кроз Србију, што би била нека врста замене за руски "Јужни ток" од кога се у међувремену одустало.

- Председник Ердоган подржава и идеју да се Србија укључи у пројекат гасовода "Турски ток". Јако је вероватно да и Москва подржава исту идеју. Међутим, Београду би поводом овога вероватно требало одобрење из ЕУ - наводи Турбедар.

Он објашњава да је Србија у последње време показала велико интересовање за турским капиталом. Између осталог, најављено је да ће једна турска текстилна компанија у Краљеву инвестирати 35 милиона евра, као и да ће Турска подржати изградњи аутопута Сарајево-Београд чија се вредност процењује на око 800 милиона евра.

- И бројни споразуми који су потписани претходних дана омогућиће да турски бизнисмени буду још више заинтересовани за пословање у Србији - наводи он.

Подршка Турске у изградњи аутопута Сарајево-Београд

Отворена је турска “Халк банка” у Србији

Потписан је проширени Споразум о слободној трговини између Србије и Турске (извоз соје, грашка, уља, сточне хране, мантија...)

У Истанбулу је основано заједничко трговинско представништво Србије и БиХ за унапређење привредне сарадње

Разговори о гасоводу “Турски ток”

Потписано 16 споразума о сарадњи из разних области

Интересовање за бање и бањски туризам

Прочитајте ОВДЕ какав пакет услова и захтева ЕУ припрема за Србију?

Извор: Блиц