Правда

Рељић између осталог каже: "Процес слома запада су убрзава. Ствари се радикално и врло брзо мењају. Ти процеси у историји су неповратни. Отворено је толико фронтова које запад не може више да држи. Кад сам био главни уреник НИН-а дошао ми је човек који је писао Шпански устав који ми је рекао да је у тренутку кад је он почео да пише Устав имали су два захтева за аутономију. Сада их има педесет! Каталонија је само почетак". Говорећи о колонијалном статусу Србије Рељић каже:" Ми живимо у мекој окупацији која функционише као колонијална демократија. После избора наши властордршци одлазе у кафану "Колонијал сан" на Дедињу где су се окупљали људи са преузетим обавезама према америчком и другим амбасадорима. Кад они иду тамо амбасадор њима даје упутство ко би требао да буде премијер и прецизира се темпо извршења обавеза. То је буквално тако.Ово на шта су присиљни наши политичари то мора да није ни њима лако. Све се то завршава потписом да ми нећемо да ометамо Косово на том њиховом маршу кроз институције. То је крајњи циљ ове операције". Говорећи о "благодати" страних инвестиција Рељић наставља:" Свака њихова колонизација завршава се штетом по колонију. Тако нпр.Белгијанци одржавају деценијама грађански рат у Конгу држећи га у непрестаном стању сукоба. На тај начин одржавају контролу над производњом племенитих руда и драгог камења. Дакле, не постоји ни једна земља која је направила преокрет са страним капиталом. Ни Србија није изузетак. Кад ми будемо причали нашим унуцима да је боље да дајемо паре да нам их чувају стране банке, да је боље да нам уџбенике штампају Немци него ми сами, да је боље да нам ММФ уређује државу него ми сами, деца ће се ваљати од смеха.То толико измиче свакој, чак и најелемнтарнијој логици." Говорећи о избору декларисане лезбејке на чело владе Србије Рељић упозорава:" Игра са тим симболичким стварима није тако једноставна. То не значи да у неком тренутку то неће да постане проблем, као што не значи да неће да постане проблем када у једном тренутку срушите храст стар 600 година за 100 метара асфалтног пута. То нису ствари које могу да се забораве, оне не могу да се забораве. Оне ће се вратити на наплату у неком тренутку, јер се ради о покуштају поништења здравог разума." Интервју са монахињом Магдаленом из Минска погледајте ОВДЕ. Извор: Правда/HelmCast