Ово тим пре што ни у једном обавезујућем правном документу јасно не пише шта треба урадити у случају отцепљења регије земље-чланице. За разлику од Немачке и осталих чланица ЕУ, једино је Француска, традиционално и уставно дефинисана као држава централистичког типа, изричито подржала Мадрид.

За Европску федерацију регија залажу се и институције ЕУ и Немачка која и сама има 16 покрајина. Та земља већ више од пола века заједно са ЕУ интензивно финансира регионалистичке покрете у европским државама, укључујући између осталог, на пример, и Косово и Каталонију.

Није случајно ни што су само министри спољних и европских послова Француске, изразито централистичке државе без појма "мањина" у уставу, изричито подржали "целовитост" Шпаније. За разлику од времена када су подржали независност Косова, они се сада боје домино-ефекта. На листи ФУЕВ, наиме, поред Каталоније, Косова, Војводине, одавно се налазе и француске регије Савоја, Окситанија, Алзас, Корзика.

Суздржавање Брисела да прихвати посредничку преговарачку улогу између Каталоније и Шпаније, поред осталог говори о дубокој неслози унутар ЕУ по питању једностране сецесије једног региона од државе-чланице. Брисел и Немачка у овом тренутку немају рачуна да улазе у фронтални сукоб не само са Шпанијом, већ пре свега са Француском. Париз им је неопходан уколико хоће да одрже ЕУ било у каквом облику.

Шта би значили преговори у којима је посредник неко ван Шпаније?

"То би значило да Шпанци и Каталонци преговарају као једнак са једнаким", изјавио је ових дана француски председник Макрон, јасно оценивши да је то за Шпанију "неприхватљиво".

- Тако би било и да је реч о Француској - додао је он да би све било јасније. Макронова порука Берлину и Бриселу је јасна: децентрализација "да", али сецесија и жртвовање државног суверенитета су искључени.

Да институцијама ЕУ у Бриселу и Немачкој не само да не смета регионализација ЕУ и растакање држава-нација на регионе, говоре и документи и мапе. Њих је први пут сабрао француски професор и германиста Пјер Илар још 2002. године у књизи "Мањине и регионализми у федералној Европи регија - истраживање о немачком плану који ће потрести Европу".

По неким аналитичарима, иза завесе се крије дугорочна стратегија везана за будућност ЕУ која ће до 2024. године морати да се суштински реформише. Или ће ЕУ бити федерација суверених држава-нација, или ће то бити федерација европских регија са заједничким административним центром у Бриселу.

Илар је још тада указивао да партија Слободна европска алијанса (АЛЕ) у Европском парламенту подржава самоопредељење регија. Заједно са партијом Зелених, ова странка је направила савез и 2004. године објавила мапу будуће Европе која би била регионализована. Документа показују да је партија АЛЕ везана са ФУЕВ (Федералном унијом етничких мањина Европе) која је основана још 1949. године, а финансирају је Немачка и европски фондови.

Прочитајте ОВДЕ 

Извор: Вести