Њен култ негује се вековима у југоисточној Европи, како код Срба, тако и код Грка, Румуна, Бугара, а поштују је и поједини нехришћански народи на средњем истоку. Према предању, Света Петка је помагала болесне и хранила гладне.

По предању, Света Петка је српског порекла, и потиче из имућне и побожне породице. Рођена је у Епивату у Тракији, између Силинаврије и Цариграда, крајем 10. или почетком 11. века. На иконама је представљена у монашкој одећи са крстом у руци.

Била је усамљена, много година је провела у пустињи, а према предању, јавио јој се анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Преподобну мати Параскеву прославио је њен подвижнички живот у пустињи, али и многобројна чуда које је, како кажу веровања, учинила после упокојења, а према речима верника, чини их и дан данас.

Након што се, према предању, светитељка у сну јавила неком Георгију и Јефимији, хришћани из Епивата пронашли су њене мошти и пренели их у храм Светог Петра и Павла. Њене чудотворне мошти преношене су од тада много пута. У Цариград, па у Трново, а онда су опет враћене у Цариград, па одатле у Београд. Сада се њене мошти налазе у румунском граду Јашију, а мали прст на Калемегдану.

Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

На гробу Свете Петке, каже легенда, догађала су се разна чудеса. Поред њених моштију у Јашију верници се највише моле за исцељења од разних болести, спас од опасности, ратова, сурове смрти…

Преподобна мати Параскева, заштитница и чудотворка, посебно је омиљена светитељка међу Србима.

На данашњи дан избегавају се сви тежи послови на њиви и у кући. Наше прабаке су веровале да на данашњи дан никако не ваља месити хлеб, прати веш, износити пепео или радити било шта од ручних радова, да женама током године не би трнуле руке.

Многи који верују у Свету Петку, тврде да се она увек одазове молитвама, посебно за здравље и срећу породице. Али, кад је неко једном призове у свој дом, она касније долази и непозвана, кад год породици прети нека несрећа.

Јавља се и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој. Та се вода назива аџијама.

Њоме у поноћ треба угасити и свећу која се тај дан, држи упаљена 24 сата. Свећа се чува до следеће славе јер има својство заштитника.

А од колача који је исекла, или домаћица или жена гост која је прва стигла, треба сачувати мрве. После поноћи их ваља посути по тавану куће или под кревете. Снови који се те ноћи сањају биће пророчки, тврди традиција. И додаје да ће девојке које сачувају мрвице, пошто су појеле парченце хлеба намењеног Светој Петки, те ноћи видети и своју судбину, и будућег мужа у сну. Патријарх српски Иринеј је поручио да су Српкиње дужне да рађају!Више  о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Мондо