Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин оценили су пре неколико дана да има простора да се додатно прошири сарадња двеју земаља, на шта упућују постојећи заједнички пројекти који се добро одвијају.
Чепурин је Михајловићеву упознао о актуелним подацима о порасту трговинске размене двеју земаља и планираним инвестицијама руских компанија.
Шта се крије иза те најаве, говоре шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Србији Андреј Хрипунов, и први заменик директора огранка „РЖД интернешенел“ у Србији Мансурбек Султанов.
Хрипунов сматра да ће до краја године вредност руско-српске трговинске размене бити око 15 одсто већа у односу на прошлогодишњу, и износиће између 2,5 и 2,6 милијарди долара. На то, како каже, упућују подаци према којима је у периоду од јануара до августа, премашен износ од 1,7 милијарди долара. Притом је, напомиње он, српски извоз порастао чак 28 одсто, и не ради се само о најчешће помињаним пољопривредним и прехрамбеним производима, већ и фармацеутским, из области конфекције, женске галантерије, што је, сматра он, потврда њиховог доброг квалитета.
„Што се тиче руских инвестиција у Србији, ми процењујемо, и то је експертска процена која је реална, да је њихова вредност око четири милијарде евра“, каже Хрипунов. Познато је да су овде присутни „Гаспром њефт“, НИС, који је уложио 2,5 милијарди евра, „Лукоил“, „Гаспром“, металуршка компанија у Мајданпеку, банке, међу којима и „Сбербанка“.
Он је подсетио да је пре неколико дана НИС у панчевачкој рафинерији покренуо нову инвестицију у прераду нафте, вредну 300 милиона евра, оценивши да је ту пре свега реч о улагању у екологију.
„Постројење ће бити изграђено за две године, и то ће бити револуционарно. Мало ко то има, ради се о најмодернијим технологијама које омогућавају да се животна околина не загађује. Биће бољи и квалитет бензина и горива, а то значи и мање штетних издувних гасова. То је баш улагање у будућност“, објаснио је Хрипунов.
Он указује да је пре неколико дана потписан уговор са извођачем радова на термоелектрани-топлани (ТЕ-ТО) Панчево коју ће са 180 милиона евра финансирати „Гаспром“. У питању је нова технологија, а на тендеру је за извођача радова изабрана кинеска фирма „Шангај електрик“.
„Видите, то је већ руско-кинеско-српска сарадња. И то ће бити еколошка производња струје и топлоте. Чиста енергија“, каже шеф руског Трговинског центра у Србији.
На питање у колико би пројеката у наредном периоду инвестирале руске фирме, Хрипунов каже да их има пуно.
„Планирамо да до краја године са српским колегама направимо списак, односно план пројеката који имају перспективу. Осим о пречишћавању воде, о чему се већ разговарало, реч је о онима у области медицине, информационих технологија, технологија у области грађевинарства. Има доста нових технологија у свету које можемо заједно да производимо, укључујући и на територији Србије и да радимо даље за трећа тржишта“, објашњава он.
У сталном контакту ће, каже, бити како би заједнички пратили како се реализују пројекти са договореног списка.
Посебно је напоменуо да се очекује још озбиљних инвестиција у индустрији, али које се не односе на енергетику.
„О томе не бих сада у бројкама, јер бизнис не воли да се о томе прича пре времена, али стварно можемо очекивати врло озбиљне инвестиције у најскорије време“, истакао је Хрипунов.
На питање које су то области које су руским фирмама занимљиве, мимо енергетике, он подсећа да се сад све више пажње посвећује области иновација и нових технологија. Већ је, како напомиње, било разговора о улагањима у пречишћавање воде у Београду, Нишу, о новим технологијама у области енергетске ефикасности, о сарадњи у области аутомобилске индустрије, авијације.
Од ове године је кренула производња новог путничког авиона МС-21, који је у потпуности направљен у Русији. За производњу на десетине хиљада делова за тај авион, сматра он, има места и за српске фирме. У стручност људи из Србије су се, каже, уверили сарађујући у области аутомобилске индустрије.
На питање у којој је фази заједничко оснивање специјалне економске зоне у Србији, што је најављено на овогодишњем међународном економском форуму у Санкт Петербургу, Хрипунов напомиње да је тим поводом овде била група представника руских фирми.
Посетили су неколико места у Србији, укључујући и неке слободне економске зоне, и углавном је било речи о могућностима покретања одређене производње, укључујући и област иновација, као и могућност заједничког наступа на тржиштима трећих земаља.
„Руски привредници су добили одговоре на питања која су их додатно занимала, пре свега она правног карактера. Сада то разматрају, и у најскорије време, сигурно до краја године, биће направљена и усаглашена мапа пута за реализацију тог посла, која ће садржати кораке и правац у ком ће се ићи“, прецизирао је први човек руског трговинског представништва.
Хрипунов је навео да се у најскорије време очекује да почну разговори о новом споразуму између Србије и Евроазијске економске комисије, у којој су, поред Русије, и Белорусија, Казахстан, Киргизија и Јерменија.
„То ће Србији отворити тржиште од око 200 милиона људи. А са друге стране, и Србија има слободну трговину са земљама ЦЕФТА, практично бесцаринску трговину са Европском унијом. Значи, овде је добро место које је узајамно корисно за Русију, за Србију и ја сам сигуран и за треће земље, укључујући и Европску унију“, закључио је Хрипунов.
Он је указао на пример „Горења“, који није усамљен, када фирме долазе у Србију и организују производњу ради пласирања својих производа на руско тржиште. То потврђује да је за бизнис структуру из земаља ЕУ то добро — па зашто да то заједно не искористимо.
Указао је и на то да је успостављена сарадња у области науке између научно-техничког парка „Сколково“ и техно-парка „Звездара“ у Београду. „Сколково“ је велики научни парк у близини Москве за који се може рећи да представља 22. а не 21. век. Са београдским парком у плану је неколико заједничких пројеката, а сада се, како напомиње, ради на примени јединствене руске технологије за прераду коришћених аутомобилских гума која је потпуно еколошка.
На питање колико уопште има руских фирми у Србији, Хрипунов каже да се у условима слободе предузетништва, када свака фирма може да дође у Србију, такав регистар не води.
„Ја мислим да овде сигурно постоји око 50 озбиљних руских фирми, а реално би могло да их буде више од 200“, истиче Хрипунов и закључује: „Заиста има много планова за српско-руску сарадњу“.
На питање ли је у изгледу нови заједнички посао на изградњи модерног диспечерског центра који је, према речима министарке Михајловић, потребан Српским железницама, заменик директора РЖД за Србију, Султанов, каже да је на ту тему већ било активности.
„Досад се радило на прикупљању података и пројекту Диспечерског центра. Реч је о центру који ће омогућавати централизовану контролу над железничким саобраћајем на основним железничким артеријама Србије“, објаснио је Султанов.
Он каже да је урађен и прелиминарни обрачун, који је показао да је за реализацију тог великог пројекта потребно пронаћи извор финансирања.
Сви актуелни радови теку по плану и требало би да све буде завршено до краја 2021. године, до када је и продужен рок коришћења руског кредита од 800 милиона долара. Реч је о кредиту за обнову српских железница који је Србији одобрен 2013. године.
Тренутно се приводе крају уговорени радови на другој фази реконструкције деонице Ресник—Ваљево, на прузи Београд—Бар, и биће завршени половином овог месеца, како је и планирано.
„Почетком септембра, одмах након добијене грађевинске дозволе, почели смо са радовима на тунелу Чортановци. Реч је о тунелу испод Фрушке горе, дужине 1,1 километар, који ће имати две одвојене једноколосечне тунелске цеви“, рекао је Султанов.
Он је прецизирао да се тренутно буше шипови, којих је око две и по хиљаде. Тунел одмах прелази на вијадукт који чине две паралелне једноколосечне мостовске конструкције, свака дужине три километра. Уговор о његовој изградњи је већ потписан и радови су отпочели.
Што се тиче реконструкције и модернизације пруге од Старе Пазове до Сремских Карловаца, уговор је усаглашен и, по мишљењу Султанова, тај уговор, такозвани „анекс 3.2“ током овог месеца ће бити потписан. То је последњи уговор, и са његовим потписивањем би била уговорена сва средстава из руског кредита за модернизацију српских железница, нагласио је Султанов.
Прочитајте ОВДЕ какву је то шамарчину Вашингтону ударио Владимир Путин а тиче се средње Азије.
Извор: rs.sputniknews.com
