Овако прича генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије Војске Југославије. После 10 година изгубљене слободе и одслужене казне у Хагу, Лазаревић се, с више туге него горчине, присећа свега кроз шта је прошао.

- На Косову су се све до јуна 1999. водиле непрестане борбе, прса у прса. НАТО се није надао таквом умећу српске војске, а пре свега не тако високом моралу и војној етици. Они су и сами признали да су понижени. Главнокомандујући НАТО Весли Кларк је 2000. године изјавио: "Ништа нисмо могли да урадимо тој војсци на Косову, па смо зато гађали цивилне циљеве." Ми смо се, за разлику од њих, до краја борили часно - говори Лазаревић.

НАТО је, каже генерал, морао да прикрије своје злочине над српским народом. Учинили су то заменом теза, па су кривци врло брзо након рата тражени у редовима српске војске.

- Пре 13 година, 2004. на 2005, тражили су од мене да због опстанка Србије и преговора о Косову дам своју главу. Иако првобитно није тражена моја глава већ туђа, али пошто туђа није пристала, ја сам без примљене оптужнице сам отишао у Хаг. Рекао сам тадашњем државном врху: "Ево моје главе Хагу ако ће Србији бити боље" - наводи генерал.

Осуђен је, објашњава, без доказа за командну одговорност, а све у циљу међународне фарсе која је требало да прикрије злочине против човечности које је НАТО починио.

- Све што се у Хагу десило за нормални разум је несхватљиво. Креирали су оптужнице и водили поступке нелегитимне са аспекта Уједињених нација и међународног права. Нисам осуђен за дело било ког од својих војника, а поготово не за своје лично. По њима, требало је да као командант предам корпус, да се повучем и да издам своју земљу. Који би то прави генерал икада учинио? - каже генерал.

Последице 10 година отете слободе, моје и моје породице, и данас осећам. Све док ме здравље служи, а сада је под контролом наших лекара, довољно ми је само да сам са најближима. Док сам поред њих, ни на шта не могу да се жалим, прича Лазаревић.

- Унука Лана родила ми се док сам био у Хагу. То је још један злочин према мојој породици. Човек када је лишен слободе без икаквих основа само зато што је бранио земљу и може сам то некако да поднесе. Али кад зна да то трпи цела породица, онда је то стварно превише - наводи он.

Дане сада проводи са супругом Олгом, тројицом синова и унуцима Ланом (3), Николином (8) и Лазаром (14). Током 10 година боравка у Хагу виђао их је свега једном до два пута годишње.

- Требало је и новца и здравља да се све то издржи. Било је то велико мучење за њих, провођење кроз разне капије, процедуре... Док дође до сусрета, буде баш тешко и остане мало времена за разговор.

Последице бомбардовања забрањеним оружјем 1999. године у Србији ће се осећати миленијумима и држава мора нешто предузети да ублажи њихово дејство, тврди Лазаревић.

- И сада нас убијају по Србији. Време радиоактивног дејства осиромашеног уранијума који је НАТО користио у агресији на нашу земљу траје четири милијарде година. Употребљавали су забрањено оружје. Зашто би иначе Уједињене нације после рата тражиле од НАТО податке о тачним локацијама и тачним количинама оружја које су користили у бомбардовању Србије. НАТО је списак доставио тек 2004, и то за 102 локације, иако се сумња да их је било много више.

Пре него што је добровољно отишао у Хаг, генерал Лазаревић добио је позив од патријарха Павла да се виде.

- Рекао ми је тада: "Генерале, знам шта се урадили за Србију и за Косово. Бићу у молитвама са вама и са вашом породицом, у нади да се вратите. Верујем да хоћете." Ја сам му одговорио да идем свестан на хашки крст, у истој нади да ћу се са тог крста вратити једног дана у Србију. И, ево, хвала драгом богу, то сам и дочекао.

- Лазаревић је 2003. оптужен пред Хашким трибуналом

- У Хаг је отишао добровољно

- Осуђен је 2009. на 15 година

- Стављена му је на терет командна одговорност, без икакве директне умешаности у било какав злочин

- Одслужио је две трећине казне

- Укупно је 10 година провео иза решетака.

Сад Ји препоручује Србији да води антируску политику попут монтенегринске Подгорице. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф