Правда

Према наводима овог листа, хрватске јединице су од 26. марта 1992. године, када су прешле Саву, и наредних дана окупирале Шамац, Брод, Модричу, Оџак, Орашје, Дервенту, Градачац и Брчко, где су починиле масовне злочине. Хрватски генерал Винко Штефанек прошле године је рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске у Посавини и да је командна линија била јединствена са Загребом. Први масовни злочин у БиХ догодио се 26. марта 1992. године у српском селу Сијековац код Брода где су хрватски специјалци којима је командовао тадашњи послаик у Сабору Хрватске Анте Пркачин за сат времена убили 15 цивила. Наредних неколико дана побили су укупно њих 70, док се деветоро и данас води као нестало. Један од ретких преживелих Саша Милошевић, који је тада имао девет година, испричао је да је тада видио убиство двојице комшија Зечевића, деда Јова од 80 година и његовог парализованог сина Петра. - Војници су били из Хрватске у маскирним униформама са ознакама ХВО и "зенги" - прича Милошевић, коме су убили оца и два старија брата. Када је Војска Републике Српске почела да ослобађа ову територију, хрватске снаге су у повлачењу повеле српске заробљенике и распоредили их у логоре у Орашју, Славонском Броду, Керестинцу и Трстенику код Загреба, у "Катарини" у Пули и сплитској "Лори". Новости наводе да је званично утврђено да је у нападу на БиХ учествовала 31 јединица хрватске војске из Осијека, Загреба, Славонског Брода, Винковаца, Вировитице, Вараждина, Слатине, Ријеке, Бјеловара... Српски логораши најавили су да ће поднети тужбу против Хрватске за накнаду штете због учешћа њеног војног и политичког руководства у убиствима и мучењу Срба у логорима у Хрватској и Херцег-Босни. Председник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је јуче Срни да су на подручју Хрватске и Херцег-Босне била 222 логора за Србе у којима су 90 одсто били заточени цивили, жене и деца, а најзлогласнији међу њима био је сплитска "Лора". Да видите какве ће тенкове Србија добити од Русије, погледајте ОВДЕ. Извор: СРНА