Тај суд је, подсетимо, донео коначну оптужујућу пресуду за шесторицу Хрвата у БиХ, а током изрицања пресуде један од осумњичених Слободан Праљак, се убио.
За хрватски државни врх оптужујућа хашка пресуда некадашњим лидерима самопроглашене републике Херцег Босне, као и утврђивање постојања удруженог злочиначког подухвата, неприхватљива је и најављено је њено оспоравање и пред Саветом безбедности УН.
- Хрватска сматра да се овом пресудом погрешно алудира на улогу државног врха у збивањима у БиХ деведесетих година. Сматрамо да државни врх у тим ратним догађањима према ставу владе није ни на који начин могао бити повезан с оним чињеницама и интерпретацијама како су настојале бити растумачене и интерпретиране у пресуди из 2013. године - рекао је премијер Андреј Пленковић у свом првом обраћању након изрицања пресуде.
Сутрадан се огласила и председница Колинда Грабар Китаровић рекавши да се у Хагу није судило Хрватској, да Хрватска није била агресор, већ да је највише учинила за опстанак целовите БиХ.
- Хрватску и Босну и Херцеговину напала је Милошевићева Србија и тзв. ЈНА и то су ноторне чињенице. Хрватска није напала никога - рекла је хрватска председница и додала да је Хрватска уз САД највише учинила да БиХ опстане као суверена држава.
Хрватска, казала је, на челу с председником Фрањом Туђманом међу првима је признала самосталност БиХ.
- Нико други па ни Хашки трибунал неће писати нашу историју - поручила је председница.
Те изјаве хрватских челниика зачудиле су светске медије, а портал Индеx. хр подсећа да то није први пут да државни врх, како наводи, "занесен лажним и опасним фолклором, лажно тумачи хрватску историју".
Портал, наиме, указује да званични документ Уједињених нација показује да ипак није истина "да се овом пресудом погрешно алудира на улогу државног врха у збивањима у БиХ деведесетих година, како то, како се наводи, тврди Пленковић.
Такође, показује и да, без обзира шта каже премијер Пленковић, државни врх у тим ратним догађањима ипак јесте био повезан с оним "чињеницама и интерпретацијама како су настојале бити растумачене и интерпретиране у пресуди из 2013. године".
Показује и да Хрватска ипак није "највише учинила за опстанак целовите БиХ", како тврди председница, наводи Индеx.
Подсећа се, наиме, да је 3. фебруара 1994. одржана је 333. седница Савета безбедости УН на тему "Ситуација у Босни и Херцеговини", те да је тадашњи председник тог савета изјавио, измедју осталог, да Савет безбедности оштро осуђује Хрватску због "озбиљних непријатељских дела против членице УН, што представља кршење медјународног права, Повеље УН и битних одлука Савета безббедности, посебно Резолуцију 752 из 1992. којом се захтевао хитни прекид свих облика уплитања и пуно поштовање територијалног интегритета Босне и Херцеговине.
- Савет безедности захтева да Република Хрватска сместа повуче све елементе Хрватске војске (ХВ), као и војну опрему, те да потпуно поштује територијални интегритет Републике Босне и Херцеговине - наводи се у изјави којом се тражи и да СБ још једном потврдјује сувереност, територијални интегритет и независност Босне и Херцеговине те не прихвата и осудјује присвајање територија силом или 'етничким чишћењем', ко год га починио.
Прочитајте ОВДЕ шта је Милорад Додик одбрусио Колинди, Хрватима и НАТО пакту?
Извор: Танјуг
