Правда

Пише: Ростислав Ишћенко Све остало сада зависи од украјинске опозиције. Иницијатива је прешла на њему страну и сада је питање само у томе хоће ли она умети да је искористи и доведе до логичног краја. Све што је Порошенко чинио - формално је било исправно, али недовољно и крајње лоше извођено. Метеж који је 3. децембра прешао у активну фазу, заиста је требало брзо угушити, а за то је - као и увек - требало оперативно уклонити лидера. Он је могао бити ухапшен, принуђен да напусти земљу, протеран или, чак, убијен. Гледано из овог угла, покушај хапшења Михаила Сакашвилија личио је на правилан потез. Али, само је личио. Сакашвилијев рејтинг је до тог покушаја био у границама статистичке грешке и он је био само лице метежа. Јер, главни организатори и бенефицијари на митинзима нису иступали, али се поименично могу навести: Јулија Тимошенко, Валентин Наливајченко, Андреј Садовиј, Игор Коломојски... Овај последњи је у Женеви и само је финансирао метеж, а главни организатори су били у Кијеву. Победа или пораз метежа зависе од оперативности и одлучности дејстава сукобљених страна... Чим власт покаже бар минималну одлучност и изолује лидере - улична руља одмах губи ударну силу. Зато је Порошенко - ако је желео да задржи власт - морао неутралисати сву врхушку метежа. У томе је хапшење Сакашвилија било неопходно, али није било главно. Изолација Сакашвилија је морала бити изведена истовремено са изолацијом реалних лидера метежа и обављена у тишини. Хапшење Сакашвилија (о ком више можете да погледате ОВДЕ) - чак и да је било успешно изведено - ослабило би Порошенкове позиције јер су остали кључни актери остали на слободи. Сакашвили би као мртви херој опозицији чак био кориснији. Њега је, да је допао затвора или био убијен, лако могао заменити било ко од сарадника. Покушај хапшења Сакашвилија без дирања у организационе и информационе центре преврата и у његове линије унутрашње комуникације - то и јесте највећа Порошенкова грешка. А направио је још једну. Хапшење је поверио Националној гарди која није успела да онемогући Сакашвилија да се врати у земљу. Зато гардисти - после краће глуме судара - нису успели да приведу Сакашвилија. Тако је Порошенко дао повод за употребу силе против самог себе. Јер, он је први почео и дао право гневном народу да се отме контроли и Порошенку приреди „Чаушескуову судбину“. Уколико сукобљене стране буду радиле свој посао - Порошенко нема шансу да надмудри опозицију. За њега је најбољи излаз да бежи из Украјине. Док то још може и док има где да побегне. Друга је ствар што украјинска опозиција није нешто талентованија од режима и такође може правити грешке. Порошенко ће поново стећи шансу ако се опозиција, која тражи његов импичмент, упусти у бесмислене преговоре и почне да потајно дели кожу неубијеног медведа. С обзиром на ситуацију у Кијеву, побеђиваће онај ко буде одлучнији и активнији и не буде се слуђивао чистотом метода и размишљањима о реакцији „међународне заједнице“.              Опозиција има разлога да рачуна на брзу победу. Посегнувши за силом, Порошенко је показао да је нема довољно чак ни за привођење Сакашвилија. Тиме је опозицији развезао руке и дао јој прилику да сама примени силу. Зато ће и вероватно, безмало неизбежно крвопролиће, ићи на Порошенков рачун. Са сваким новим поразом ће људи који му још лојални бивати све деморалисанији и почињати да траже прилику да пређу на страну метежника. Порошенко може победити чак и са само неколико стотина наоружаних људи спремних на све. Само што би Порошенко морао да их употреби за уништавање организационог центра метежа и прекидање везе између гомиле и лидера. Порошенко се показао неспремним и неспособним и за правилно процњеивање ситуације и за усмерено деловање - њега сада могу спасити само неодлучност и грешке опозиције. Међутим, са друге стране барикаде је Тимошенко која се никада није либила средстава нити била неодлучна. А Украјини је већ - свеједно. Ко год победио - уследиће даља самоизолација остатака те државе. Украјинска политичка класа, односно њена мајданска врхушка, распада се на све мање групе. Не ради се о борби између мајдана и антимајдана, него о сукобу између разних група мајдана. Без интервенције извана, украјински систем ће доћи до свог логичног краја. До потпуне ентропије. Све се стреловито приближава новом прождирању паукова затворених у теглу. А то ништа не мења суштину. Истовремено, одигравају се и закулисне игре међународних институција у Донбасу, о чему више можеете да прочитате ОВДЕ. Извор: fakti.org