Руска војна операција у Сирији покренута је 30. септембра 2015. године, након званичног захтева сиријске владе за помоћ у борби против џихадиста који су покушали да заузму земљу. Сада, више од две године касније, председник Владимир Путин наредио је повлачење "значајног дела" руског војног контингента. Путин је о повлачењу саопштио током изненадне посете сиријској ваздухопловној бази Хмејмим у којој су стациониране руске снаге, након пораза снага терориста у Сирији. Руске специјалне снаге, војна полиција, тимови деминера и 25 авиона напуштају Сирију, иако ће Центар за помирење у Сирији, као и база Хмеимим и база за снабдевање у Тартусу, наставити свој рад.

Некада највећи град у Сирији Алепо, био је место интензивне борбе између Сиријске војске и бројних милитантних група од 2012. године. У време почетка руске операције, град је био подељен на два приближно једнака дела, а Сиријска војска је бранила западни део, а милитанти су имали под контролом источни. Док су медији на западу представљали део града који је био као упориште "умерене" опозиције, та област је заправо била уточиште снагама Ал-Нусра фронта - подружнице Ал-Каиде - као и других радикалних џихадистичких група.

У 2015. години руска ваздушна кампања је помогла да се пробије блокада војне ваздухопловне базе Кувајрес од стране терориста источно од Алепа. Сиријска војска је потом на јесен 2016. године ушла у град са крвавим улицама, који су милитантни свакодневно гранатирали, а такође убијали и цивиле. Офанзива је омогућила да милитанти побегну из Алепа, а окорели џихадисти су наставили да спречавају цивиле да побегну кроз хуманитарне коридоре које је организовала руска војска. Дамаск је пристао на организовану евакуацију преосталих окружених милитаната и чланова њихових породица, што се показало успешним упркос покушајима опструкције.

Операција ослобађања Алепа, која је била подржана руским ваздушним ударима, углавном је добила негативну покривеност у западним медијима, а репортери и политичари су оптуживали Москву за "ратне злочине" и да ствара "хуманитарну катастрофу". Ослобађање града у децембру 2016. представљено је као "пад" и "уништење", пошто су медији одабрали снимке срушених зграда, а не призоре цивила Алепа који славе на улицама. На крају, тај наратив је пропао, док су десетине хиљада избеглица почеле да се враћају у град, а одмах је почела и обнова разорених подручја и инфраструктура града.

Светска баштина Палмире је заузета од стране терориста у мају 2015. године, када су сиријске трупе претрпеле ланац пораза широм земље. Џихадисти су уништили неколико древних споменика и користили Палмиру као место за масовна погубљења, приказана у њиховим пропагандним видео записима.

Сиријске трупе подржане од стране руских снага прво су заузеле Палмиру у марту 2016. године, док су руски деминери пажљиво деминирали град који је у великој мери био миниран, те спасавали град од даљег уништења. Палмира је по други пут изгубљена у великој терористичкој офанзиви у децембру 2016. године, иако је жесток отпор сиријске војске зауставио даљи напредак терориста на десетак километара од војне ваздухопловне базе Тијас. Терористи су потом били у граду неколико месеци, док су сиријске снаге потом вратиле контролу над градом у марту 2017. године.

Током сиријског сукоба, древни град је био сведок не само џихадистичке бруталности, него и сцена попут руског симфонијског оркестра, на челу са светски познатим диригентом Валеријем Георгијевом, који је наступио у древном амфитеатру Палмире. Палмира је такође постала место херојских дела - прича о јуначком подвигу руског официра који је након што је остао у окружењу позвао артиљеријску ватру на себе.

Град Деир ез Зор постао је прави симбол сиријског отпора, који је скоро три године био под опсадом терориста. Сиријске трупе држале су централне делове града, суседне војне базе и аеродром, при чему је становништво добијало основне намирнице за живот помоћу руских авиона који су избацивали хуманитарни терет.

Опсада је коначно прекинута почетком септембра 2017. године, након брзог напредовања сиријске војске. Русија, која је саопштила да је Деир ез Зор преломна тачка у борби против терориста у Сирији, такође је претрпила губитке у бици за овај град, укључујући и високе официре. Генерал-потпуковник Валериј Асапов, саветник који је помагао сиријској војсци, убијен је заједно са двојицом својих помоћника у гранатирању командне тачке.

Успешна кампања отворила је путеве за дугорочну хуманитарну помоћ, омогућавајући сиријској војсци да поврати контролу над великим деловима земље. Упркос терористичким покушајима да покрену контра-офанзиву како би поништили успех сиријске војске и њених савезника, сва главна насеља поред реке Еуфрат била су ослобођена до краја новембра 2017. године. Напредак сиријских трупа, као и курдске милиције, имао је значајну подршку Русије, а стратешка авијација руских снага гађала је терористичке циљеве готово свакодневно.

Сиријска антитерористичка операција била је први велики инострани ангажман руске војне технике у пост-совјетској ери. Кампања је постала терен за тестирање савременог руског оружја, док је нека техника из совјетске ере први пут била у акцијама.

Напредно оружје попут крстарећих земља-земља ракета "Калибар" и стратешких крстарећих ракета дугог домета ваздух-земља "Кх-101", било је коришћено у више наврата против терористичких циљева високог приоритета, укључујући подземне базе и складишта муниције, те је показало високу прецизност и разарајуће дејство. Најновије модификације "икона" борбених авиона, као и нове руске беспилотне летелице и хеликоптери Ми-28Н "Ноћни ловци", били су саставни део акција у овој кампањи.

Ветеран стратешке авијације Ту-95МС, авиони Ту-160 и носач авиона "Адмирал Кузњецов" такође су по први пут учествовали у стварним војним операцијама.

Поред пружања војне подршке, Русија се активно ангажовала у хуманитарним активностима у Сирији, пружајући неопходну помоћ земљи погођеној ратом. Руски деминери су уклонили на хиљаде експлозивних направа које су терористи оставили за собом, а Москва је такође посвећена постизању трајног прекида ватре између снага сиријске владе и умерених побуњеника.

Руски центар за помирење у Сирији је основан у фебруару 2016. године, дистрибуирајући хуманитарну помоћ и олакшавајући споразуме о прекиду ватре између зараћених страна. Од септембра 2017. године, више од 2.000 сиријских села, насеља и градова под контролом побуњеника обухваћено је споразумом о примирју са сиријском владом.

Москва је такође предводила међународне дипломатске напоре да се мир доведе у Сирију, а заједно са Ираном и Турском је покровитељ мировних преговора у Астани. Тространи формат је окупио представнике сиријске владе и наоружаних опозиционих група за преговарачки сто - нешто што ранији напори међународне заједнице нису успели.

Три нације су сложне у својим намерама да успоставе трајни мир у Сирији, при чему је председник Путин одржао састанак у Сочију са турским колегом Реџепом Таипом Ердоганом и иранским колегом Хасаном Роханијем где су донети ставови о даљем процесу помирења.

"Милитанти у Сирији су добили одлучујући ударац, а сада постоји реална шанса да се оконча вишегодишњи грађански рат", рекао је Путин током састанка.

Лидери су се сложили да национални конгрес, који представља све делове сиријског друштва, треба одржати у Сочију, где би требало одлучити о будућности земље - и пре тога, сви сукоби у Сирији морају престати. Пре тространих разговора, Путин се је током неочекиване посете Сирији, сусрео са сиријским председником Башаром Асадом. Асад је нагласио, да због руске подршке у борби против тероризма Сирија и даље постоји као држава.

Москва неће дозволити терористичке нападе биолошким оружјем. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: РТ, Восток