Правда

Између овога и краја рата у Сирији, није тешко закључити да је доктрина хаоса у Централној Азији предвођена Америком, на издисају. Коначно придруживање Ирана ЕАЕУ је одговор на бројне факторе, од којих је најважнија континуирана ратоборност САД-а. Проширене економске санкције на Иран и лидера ЕАЕУ, Русију, створиле су потребу за већом координацијом економских и спољнополитичких циљева између њих. И то ствара нове реалности у региону које ће преобликовати свет за наредних сто година. У последњим данима Обамине администрације је изгледало као да је циљ био да се заустави окретање Ирана према Русији и Кини. Вероватно да је то била покретачка снага иза Обаминих преговора око контраверзног нуклеарног договора. Заправо, Обама је покушао да тргује одмрзавањем иранских милијарди које су држали у западним банкама, у замену за то да Иран игнорише освајање Сирије и стварање потпуног хаоса тамо. Након што се Иран стави под економску блокаду, замрзну њихови рачуни, забране им се међубанкарсе комуникације са клијентима (уклањање из SWIFT-а), подстакне хиперинфлација да би се посејала промена режима, где би они онда били приморани да дозволе свом савезнику Сирији, да буде предата вехабијама. Иран би онда морао да одбаци савезништво са Русијом, и били би захвални на прилици да врате свој новац потписивањем споразума који им забрањује стицање нуклеарног оружја… Таква је логика људи који су водили спољну политику САД-а под Обамом. Дакле, сада, помажући Русији и сиријској војси у уништавању ИД-а, Иран чини паметан потез даљом интеграцијом њихове економије у потреби за диверзификацијом и инвестирањем, придруживањем економској унији која је требала да усклади све интересе Централне Азије. Нема више хаоса. Збигњев Бжежински није само мртав, његова стратегија, као главног америчког стратега, је такође мртва. Остављени онима као што су Обама, Хилари Клинтон, Џон Мекејн и Бушовој администрацији пре њих, су доказали да су на сваком кораку надиграни од стране Владимира Путина, кинеског премијера Си Ђинпинга и иранског председника Хасана Роханија. Сирија је свима јасно ставила до знања да САД нису више непогрешиве. Заправо, толико су близу некомпетентности и у војној и дипломатској ефикасности. Руска интервенција је открила стварне корене сукоба, као и до које мере ће америчко руководство лагати, варати и красти, како би постигли своје хаотичне регионалне циљеве. Председник Трамп мења правац овог брода, али је то спор процес који се води на свим нивоима од стране оних који су уграђени у одељења бирократије. Ипак, уласком Ирана у ЕАЕУ као пуноправног члана, отвориће се врата за нове чланове. Русија се удварала свима широм региона, јер чланови ЕАЕУ раде на правилима и граде организацију. Уласком Ирана, унија би требало брзо да израсте, и помогне и олакша да се заврши кинески пројекат “Један појас један пут”. Са недавно најављеним великим пројектима, укључујући и нову верзију гасовода ИПИ – Иран/Пакистан/Индија – ово саопштење није толико дипломатски удар Путина и Русије, колико већ свршен чин. Увек је било питање када ће, а не да ли ће, се Иран придружити ЕАЕУ. Уз то, земље попут Индије, Пакистана и Турске се могу придружити и знати да имају равноправне услове за трговину, што ће угушити анимозитете и трајне спорове. Чак су се и тензије између Индије и Кине смириле, јер је постало очигледно да САД под Трампом једноставно више нису ни вољне ни способне да задрже своју доминацију над централном Азијом. Трамп је мешавина неспособности и прагматизма када је у питању спољна политика, а та мешавина је довела до тренутног стања ствари, а САД, Израел и Саудијска Арабија неуспешно покушавају да остану релевантни. Путин је де факто постао преговарач за оне који су уједињени против Израела а Трамп се труди да то уради за Израел. Када се тај договор постави и Трамп пристане да уклони америчко војно присусто у већини региона, онда ћемо моћи да видимо како би свет могао изгледати без произведених сукоба. Велики део Руске војске стекао је ратно искуство током руске интервенције у Сирији. Више о томе прочитајте ОВДЕ. Извор: webtribune.rs