- Русија је одбила да крши међународно право и тиме је нама помогла. Помогла је што није део самопроглашеног Савета за спровођење мира (ПИК) којег нема нигде у Дејтонском мировном споразуму - рекао је Додик, подсетивши да ПИК може да доноси одлуке и издаје коминике само по основу консензуса којег нема, јер немају подршку Русије.

Он је нагласио да је Русија помогла Републици Српској јер није пристајала да буде део оних који руши Дејтонски мировни споразум и покриће самовољи високог представника који овде управља и ствара протекторат.

Додик је рекао да је на глобалном плану почетак ове године обележио избор Доналда Трампа за председника САД који је, како је навео, изашао са причом да је политика САД немешање у послове других земаља, али да има проблем са старом администрацијом.

Према његовим речима, многи из старе администрације САД одлазе и отварају се неке нове могућности, што је и политика Доналда Трампа.

Он је нагласио да је за Републику Српску прихватљива политика немешања САД и ненаметања, због чега такву причу треба форсирати, јер је амерички амбасдор у БиХ веома инкорпорирана у управљање БиХ.

- То је неприхватљиво. Ако БиХ жели да крене мора престати међународни интервенционизам и да се обезбеди базични консензус о БиХ који никада није постигнут унутра, нити о Дејтонском мировном споразуму, јер се зна како је Дејтон написан. А када је изгледало да је направљен неки консензус, онда је кренуло рушење Дејтонског мировног споразума - рекао је Додик синоћ за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је подсетио да Дејтонски мировни споразум, односно његов Анекс четири - Устав БиХ ствара БиХ као високодецентрализовану земљу, док су високи представници и странци радили на томе да је разграде као такву и од ње направе унитарну, односно високоцентрализовану БиХ.

- Онај који учествује у централизацији БиХ не чини добро Републици Српској, и то је лоше за Републику Српску - нагласио је Додик.

Председник Републике Српске Милорад Додик, сматра највећим успехом у овој години то што је Српска успела да се одупре тенденцијама савеза странаца и Бошњака-муслимана из Сарајева и њиховом концепту централизације и да наметне супротан концепт - механизам координације.

- Тај концепт механизма координације сматрам једним од највећих политичких успеха у последњих годину дана - рекао је Додик за РТРС.

Додик је нагласио да је Српска овладала начином одлучивања, правом и да зна да изрази свој став увек када је то потребно у сваком питању без обзира на то колико је тешко.

- Мислим да смо навикли оне који су неоправдано дуго присутни овде, мислим на странце, на наш стил рада и да је Српска, која је упорно оспоравана од странаца који су направили савез са Бошњацима да разграде БиХ, која је високо децентрализована земља и да изграде унитарну, потпуно централизовану земљу, томе стала мало у крај - рекао је Додик.

Он је подсетио да тај концепт живи већ око 15-ак и више година, као и да не треба занемаривати снагу западњака.

- Али, у сваком случају, ствари су сасвим другачије него што су некада биле када се сматрало да је Република Српска самопослуга у којој можете да узмете све и да одете - додао је Додик и додао да је ситуација бременита, али да се може говорити о стабилизацији и опоравку привреде и етаблирању политичких услова у Републици Српској.

Он је оценио да је у датим околностима, у којима има и грешака, проблема и промашаја, јако важно то да је власт Српске суверено држала процесе.

- Држати економију и политичка питања суверено, мислим да је ово максимално могуће у датим околностима - рекао је Додик и нагласио да је у последњих десет година Република Српска готово 100 одсто повећала свој бруто домаћи производ, који је 2005. године био око 5,4 милијарди КМ, а ове године ће бити више од 10 милијарди.

Према статистикама, како је рекао, Српска је 2005. године имала јавни дуг 54 одсто у домаћем производу, а ове године ће то бити 43 одсто.

- Наравно да има задужења, али ми смо једна од најмање задужених земаља бивше Југославије - рекао је Додик и подсетио на велике дугове лоциране на Републику Српску до 1992. године, да је Српска успела да отпише знатан део тог потраживања и сведе на половину и договори грејс период од десетак година.

Додик је истакао да већ дужи период нема задуживања за потрошњу, те нагласио да инфраструктурни пројекти и болнице не спадају у потрошњу и да то помаже развоју.

- У структури кредита који су узети у последње време доминирају инфраструктурни пројекти...Ти кредити јесу повећали обим задужења али исто тако смо повећали и домаћи производ који је допринио томе да је укупно задужење једно од најмањих које имамо у регион - навео је Додик.

Председник Српске рекао је да је у прошлој години повећање домаћег производа било 3,5 одсто и да се исто очекује и ове године.

Он је истакао да није тачна прича да глобална криза није утицала на Републику Српску.

Сама чињеница, како је рекао, да је Европска централна банка штампала и још увек штампа 60 милијарди евра месечно без покрића да би ојачала јавне финансије земаља чланица ЕУ, а Република Српска је везана својом валутом за евро говори о томе да постоји озбиљан удар на економију Српске.

Додик је додао да економија Републике Српске са становишта макроекономских показатеља, који су валидни у свету, показује виталност и показује да се Српска полако извлачи.

Он је навео да је у овом тренутку покривеност увоза извозом 71,4 одсто, док је 2005. године била 36 одсто.

Говорећи о предузећу "Електропривреда Републике Српске", Додик је истакао став власти Српске да неће ући у приватизацију тог сектора.

Он је навео и да Српска има најнижу цену струје у региону, да је то стимуланс људима који ту живе и привреди.

Већа нето добит, како је рекао, може се остварити истог тренутка ако би се цена електричне енергије прилагодила регионалној, односно повећала.

- Али ми смо се одлучили да имамо струју која је јефтинија, и то 40 одсто него у Федерацији - додао је председник Српске.

Додик је нагласио да се ове године ригорозом политиком забране запошљавања у јавном сектору успели задржати трошкови у том сектору и да данас просечна плата износи 830 КМ, док је 2005. године била 460 КМ.

- То није нешто импозантно. Али, ми нисмо дошли до неког пада када су све земље одлучивале да падну, да смање плате и имали су после велике проблеме да то врате, као што је Србија - додао је Додик.

Он је навео да су настављене јавне инвестиције, изграђен дио ауто-путева, без којих нема развоја, а амбиција је изградња пута до Бијељине и даље према Србији, која је највећи спољнотрговински партнер Српске.

Говорећи о јавном дугу, Додик је рекао да је доспелост била 580 милиона КМ, од текућих прилива 120 милиона је отишло на отплату, што значи да је Српска имала суфицит.

- Нисмо ишли у ребаланс буџета јер смо 120 милиона употребили да вратимо када говорим о старом дугу и ми смо за 120 милиона мање узели из средстава да то урадимо. Друга је ствар што нам сад пристижу рате за ауто-путеве па то повећава износе нашег дуга, али то је опет разумљиво не само политички, већ и економски - додао је Додик.

Он је закључио да Српска има стабилну и добру ситуацију у којој институције и власти потпуно функционишу и потпуно управљају процесима.

Одговарајући на питање о незадовољству распоређеношћу богатства у друштву и о односу партијске подобности и стручности, Додик је рекао да не тврди да странке на власти, па и СНСД, не воде рачуна о томе, и да није запошљавала по том основу, додајући да тога има, али да то није толико доминантно колико се говори.

Он је рекао да је најобимнија прерасподјела богатства учињена приликом приватизације.

- Приватизација је омогућила да је девет људи у периоду од 2001. до 2005. године учестовало на 870 лицитација и девет људи је купило више од 90 одсто лицитираних предузећа, који су касније шпекулисали и стекли на томе велико богатство. Ја и моји људи у томе нисмо учествовали - истакао је Додик.

Амерички притисак на Србију идуће године може само да расте. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Срна