Док полиција и српски државни врх тврде да напад није био национално мотивисан, хрватски премијер Андреј Пленковић има поруку за Србију.

- Уложили смо протестну ноту, позивамо Србију да заштити Хрвате који живе у Србији - рекао је Пленковић.

И заиста, амбасадорка Србије у Хрватској Мира Николић позвана је у Министарство иностраних послова Републике Хрватске, где је одбила да прими протестну ноту. Њено образложење, као и објашњење Министарства спољних послова Србије (МСП) било је да мотив сукоба није био национална припадност.

- Надамо се да ће се Република Хрватска у будућности уздржавати од оваквих поступака и напоре усмерити на изградњу и унапређење добросуседских односа, што је интересу не само наше две државе већ и целог региона - закључује МСП.

Инцидентом се позабавио и председник Србије Александар Вучић, који је навео да је међунационални карактер недавног сукоба младића у Сонти измишљен и да “није ништа ново да се нешто увек говори против Срба”.

Полицијска управа Сомбор такође је навела да инцидент у Сонти, где је у недељу, 24. децембра нешто после поноћи, дошло до туче у којој је учествовало више лица, није национално мотивисан. Наведено је и да су идентификовани учесници туче, а њени изазивачи су ухапшени.

Српски министар одбране Александар Вулин каже да "нажалост, Хрватска користи сваку прилику да нађе некакав разлог због чега ће Срби и Србија бити лоши, и због чега ће Србија изгледати као некакво легло људи који мрзе друге људе".

- Инцидент о коме су говорили у Загребу и који је тамо узео велики медијски простор, није био национални, то није било нешто на шта можете да утичете, једноставно се десило, као што се и друге ствари дешавају, без обзира на било чију националност - рекао је Вулин.

Он каже да му је жао што Хрватска "никако не може" да престане да Србе и Србију доживљава као узрок свих својих неуспеха, промашаја, недаћа и да није у стању да се бави сама собом.

- Ми то никада не бисмо радили, а признаћете да би се и те како могло наћи примера у којима су Срби који живе у Хрватској били предмет бројних напада, и то не само у кафани, већ и у парламенту, медијима, у законима у којима су проглашени агресорима на земљу у којима су живели вековима. Ми се трудимо да сачувамо мир и стабилност, да будемо фактор који ће умирити читав наш простор, али то је веома тешко ако то радите само ви - истакао је Вулин.

Министар војни навео је и да "није сигуран" какве саговорнике председник Србије Александар Вучић има са друге стране, и да ли их уопште има, баш као што није ни сигуран да има саговорнике за политику мира и помирења у Хрватској, "у којој се свака прилика користи да би се Србија оцрнила".

Нажалост, и ова ситуација у којој су, не улазећи у националност, оштећени грађани Србије, послужила је да се сукоби између Хрватске и Србије још мало, по ко зна који пут “подгреју”.

- Оваква ситација ће трајати док је овакве Хрватске и оваквих Хрвата, јер је ово проблем дугог трајања. Ради се о томе што се идентитети нација граде на жртви и томе да је онај други лош. То су ствари које се тешко мењају. Шок у Хрватској који је уследио након пресуде у случају Херцег-Босне у Хагу, говори о томе да постоји проблем са њиховим идентитетом - каже за “Блиц” Душан Јањић из Форума за етничке односе.

Такође, како каже, политичке елите ни у Хрватској ни у Србији нису изашле из деведесетих година, имају много тога да расправе, али је проблем у томе што су и једни и други навикли само да добијају. Како наводи, сукоби малтене не престају од 2015. године.

- Ми не можемо да мењамо Хрватску, али морамо да будемо искрени према себи, јасно дефинишемо наше интересе, ојачамо институције, и осмислимо другачији и паметнију стратегију - истиче он.

Када је у питању Европска унија и блокада од стране Хрватске која се свако мало дешава, Јањић наводи да Србија нема разлога да дозволи да је блокирају јер је оно што Хрватска највише тражи и на чему инсистира, решиво, а то је питање мањина и хрватских представника у парламенту.

- Убеђен сам да све ово одржава ХДЗ на власти, јер они немају шта друго да понуде грађанима Хрватске. Ово је болест дугог века, и не би требало да буде изненађење ако се овакве ствари буду дешавале и убудуће - закључује Јањић.

Последња протестна нота није ни прво ни последње трвење између две земље.

Пре неколико дана кабинет хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић реаговао је на изјаву председника Вучића, да је његова посета Загребу планирана за крај ове године отказана јер је “говорио истину о несталим особа”, односно да је “током последњег рата у Хрватској нестало више Срба него Хрвата”. Она је рекла да током празника не даје политичке изјаве, али...

- За то ће бити времена почетком идуће године, када прођу и празници православних верника. Ако, пак, политичари ипак желе да шаљу поруке у време празника, оне треба да буду неконфликтне и да доприносе међусобном разумевању и решавању отворених питања - наведено је у саопштењу кабинета хрватске председнице.

Пре неколико месеци десило се “препуцавање” између две земље, само на пољу економије, када је Хрватска повећала таксе на увоз воћа и поврћа из Србије са 12 на чак 270 евра. Својевремено, Хрватска је чак блокирала и гранични прелаз са Србијом, ограничавајући проток робе на хрватско тржиште.

Хрватска је Србију блокирала и приликом отварања преговарачких поглавља са ЕУ. Најпре, то је био случај на почетку процеса са поглављем 23, и то два пута.

Крајем 2016. године блокирала је и отварања поглавља 26 о образовању и култури, а била је и једна од земаља која овог месеца није дала “зелено светло” на отварање поглавља 33 о финансијским и буџетским питањима.

Протестне ноте као средство борбе две земље постале су скоро уобичајене, а поводи најразличитији: од поништавајуће пресуде хрватских судова контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу, преко вређања Србије од стране бившег министра спољних и европских послова Мира Ковача, па инцидент који се својевремено десио у зони граничног прелаза Беркасово - Бапска, када су хрватски полицајци прешли на српску територију и обрачунавали се са новинарима.

Лидер СРС Војислав Шешељ такође је био један од разлога за протестну ноту коју је Загреб упитио Београду, и то због паљења заставе те земље.

Као повод за обрачун “традницонално”, сваке године служи обележавање годишњице “Олује” коју Хрватска велича, са Србији је болна тачка.

Осим тога, појединачне “чарке” су веома чести, од скидања ћириличних табли у Вуковару, преко постављања спомен плоче у Јасеновцу са покличом “За дом спремни”, подизања споменика атентатору на југословенског амбасадора у Шведској Миру Барешићу, до укидања (по ко зна који пут) пресуде ратном команданту Осијека Бранимиру Главашу...

Ни хрватска ни српска јавност нису пропустиле прилику да се озбиљно позабаве случајем “чоколадице”, када се хрватска председница извињавала због тога што деца у Хрватској једу српску чоколаду.

Прочитајте ОВДЕ какве последице помиње амбасада САД у свом упозорењу за Приштину?

Извор: Блиц