Како се наводи, проблем збрињавања радиоактивног отпада из Нуклеарне електране Кршко није извикан као хрватско-словеначки гранични спор у Пиранском заливу, али такође осликава неспособност Загреба и Љубљане за договор.
До сада, ниско и средње радиоактивни отпад из Кршког складиштио се у привременом одлагалишту у кругу саме нуклеарке, које је требало да буде у функцији само првих пет година рада нуклеарке, али од тада је прошло више од три деценије, а отпад је и даље тамо.
Будући да је капацитет "привременог" складишта скоро попуњен, отпад се већ дуже време најпре шаље на спаљивање у Шведску, а однедавно и у Француску, одакле се враћа као пепео, подједнако радиоактиван, али далеко мањег волумена.
Крајем 2016. године у том се складишту налазило преко две хиљаде кубика отпада, а како је нуклеарка заједничка, најкасније 2023. године Хрватска мора да нешто предузме и збрине своју половину отпада.
Словеначка страна пре неколико година предложила је Хрватској решење овог проблема изградњом заједничког одлагалишта у Врбини, у непосредној близини нуклеарке, међутим након темељног разматрања ове понуде, Хрватска је пре нешто више од месец дана и формално одбила словеначки предлог.
Директор Државног завода за радиолошку и нуклеарну безбедност Саша Медаковић рекао је први разлог одбијања чињеница да је изградња предвиђена на непримереној локацији, у непосредној близини реке Саве, да је други разлог висока цена пројекта, а трећи словеначко одбијање да будуће одлагалиште у Врбини прими и други ниско и средње радиоактивни отпад који настаје у Хрватској, за разлику од истог таквог отпада који настаје у Словенији.
Дојче веле наводи да се, без обзира на формално одбијање словеначког предлога, Хрватска са Љубљаном недавно договорила да заједничка група стручњака до маја ове године још једном размотри постоји ли могућност заједничког одлагања отпада из нуклеарке Кршко.
Међутим, Медаковић сумња да ће се две стране у следећа три месеца договорити о питању о којем нема договора у последњих 15 година.
"Зато је Хрватска већ неко време окренута пројекту изградње сопственог складишта нуклеарног отпада, што би је стајало барем двоструко мање од износа који би према словеначком предлогу требало платити Љубљани", рекао је он и додао да се ради и изградњи одлагалишта и то на Трговској гори, у близини Топуског и Глине, али и границе са БиХ.
Спровођење тог плана неће бити нимало једноставно, јер је тај пројект већ наишао на противљење локалног становништва, али и суседне БиХ, која је пре неколико година најављивала и тужбу против Хрватске у случају да Загреб крене у реализацију пројекта.
Тони Видан из Зелене акције сматра да ће та идеја наићи на жесток отпор локалне заједнице.
"Та локација има и додатан политички проблем, с обзиром на то да је изузетно близу БиХ. Зато би у овом случају било неопходно спровести расправу с БиХ и добити сагласност суседне државе за такво решење, а нисам сигуран колико ће Хрватска у томе бити успешна", закључио је он.
Прочитајте ОВДЕ шта се Хрвати питају а тиче се Немачке и Словеније?
Извор: Дојче Веле/Танјуг
