Поред компензације од скоро 40 милиона долара, грађани Србије ће морати да плате и додатну камату јер Влада Србије још увек није извршила обавезу коју је преузела одлуком арбитражног суда.
Компанија Митилинеосу допису од 5. јануара 2018. године подсећа Владу Србије на обавезе које је преузела по одлуци арбитражног суда у Швајцарској којом се држава Србија обавезала да исплати компензацију овој компанији у висини од скоро 40 милиона долара, сазнаје БИРН.
Влади Србије се поред тога ставља до знања да сваки дан неизвршења ове одлуке кошта грађане Србије скоро 3000 долара, тако да је од ступања на снагу одлуке арбитражног суда 19. октобра 2017. године до данас Србија на име камата дужна преко 200 хиљада евра.
И тај се дуг из дана у дан увећава.
Одлука арбитражног суда је коначна и жалба Федералном суду Швајцарске коју је Србија у међувремену покренула не одлаже извршење.
Када је српска јавност сазнала за пресуду, из Владе Србије су долазили умирујући гласови да ће све бити спроведено како суд налаже.
Тако је Ана Брнабић, председница Владе, још крајем августа 2017. изјавила да то неће бити проблем за буџет Србије јер је државна каса у одличном стању.
„Није добра вест, али се неће драстично одразити на буџет. Сва срећа, стварно имамо суфицит далеко више него што је планирано. У принципу ћемо можда морати да избацимо један или два пројекта који смо планирали до краја године из финансирања, што није проблем", казала је она на конференцији за новинаре у Влади Србије.
Министар рударства и енергетике Владе Србије Александар Антић је у првим коментарима након пресуде рекао да су тај проблем направиле претходне Владе у периоду од 2004-2012. године.
„То је још један од 'скелета који је искочио из ормара', проблем из прошлости са којим се ова и претходна влада суочавају", додао је Антић.
Поводом дописа грчке компаније, контактиран је кабинет председнице Владе Србије Ане Брнабић за коментар, али је сугерисано да се информације директно провере у министарству финансија јер је допис адресиран на њих. У министарству финансија нису могли да кажу ништа више о том случају осим што је представница за штампу упутила на Министарство привреде.
У допису у који су новинари имали увид не помиње се министарство привреде, већ само министар Душан Вујовић, као и Управа за трезор и Управа за јавни дуг. Такође, са дописом је упознат и Милан Лазић из адвокатске канцеларије Карановић и Николић из Београда која заступа државу Србију у овом поступку.
БИРН је у вези са овим случајем тражио од министартва рударства и енергетике да нам достави комплетну документацију, али је наш захтев био одбијен јер та документа наводно имају ознаку „строго поверљиве информације и документа“.
Жалио се и Поверенику за слободан приступ информацијама од јавног значаја који сада води поступак против министарства.
Прочитајте ОВДЕ зашто и даље у Србији постоји и фирма и запослени Јужног тока од кога се одустало?
Извор: БИРН
