-Мислим да су се променили наши односи, хоћу да кажем да је дошло до великог помака, у нашим односима последњих пет до шест година. Нарочито од промене власти 2012. након Бориса Тадића. Мислим да смо успели да нађемо заједничке интересе и заједнички језик, односно да на неки начин не кваримо традиционално добре односе који постоје између наша два народа и наше две државе, за које иначе сматрам да су братске, можда је и боље да кажем сестринске, јер ту некако има више емоција, и да без обзира што у неким темама имамо различите ставове, ми немамо ближе народе и државе него што смо ми једни другима.
Ово је казао потпредседник Владе Републике Србије Ивица Дачић, гостујући током посете Црној Гори у емисији ''Aргумент'' на телевизији Пинк М.
- У том смислу мислим да је карактер наших односа, број посета који смо имали, престанак тог неког међусобног оптуживања које смо имали у време Бориса Тадић и те власти па и у раније време – Коштунице, да смо ипак успели да нађемо начин на који ћемо успешно функцинисати и да тражимо заједничке интересе, како да једни друге подржавамо да идемо даље, отворена питања да решавамо дијалогом и да све у свему мислим да је то један велики плус и једна велика промена – истакао је Дачић.
- Генерално, ми се не нападамо на неким конференцијама или скуповима негде по свету, једни друге подржавамо када је реч о европским интеграцијама. Мислим да је добро што је Јункер рекао да су Србија и Црна Гора лидери на том европском путу и имамо висок ниво међусобних односа. Последњих деценија није баштако било, нисмо имали конзистентну политику и ја не могу да кажем да око свега мислимо исто. Ми имамо своје ставове, Црна Гора има своје ставове. И када је реч о Косову, рецимо. Ево, Црна Гора се интересује за статус Црногораца који живе у Србији, и ми се интересујемо за статус Срба који живе у Црној Гори. Али сва та питања требало би да се решавају на такав начин да буду мост и да све буде конструктивне природе, а не да буду реметилачки фактор казао је Дачић, наглашавајући да је његова предност што није из Црне Горе као неки претходни политичари.
- Ја сам из јужне Србије. Немам ни једног рођака овде, нисам оптерећен и могу отворено да кажем да се ми, као Србија, бавимо оним са чиме се бави свака држава. А то је да Србин у Подгорици има иста права и да живи исто као што живи Црногорац у Београду. Да ли су људи свесни да ми међу обичним народом немамо ту врсту проблема какву смо ми створили у политичкој сфери?! Не постоји та врста проблема у свакодневном животу кад неко долази у Београд или Подгорицу. Важно је да се бавимо унапређењем свега тога, унапређењем наших односа, а не неким темама од којих немамо велике политичке користи. На шта мислим ево реци ћу вам: није за бављење сад да ли ће Србија и Црна Гора да живе у једној држави – то је питање историјског карактера. Не може се рећи да је боље једно или друго. Имали смо различите примере и да су биле одвојене државе пре Првог светског рата и да су биле у одличним односима. Увек су ратовале заједно, против непријатеља, такође никад није забележен рат између Србије и Црне Горе и надам се да никад и неће. И мислим кад би неко „пљунуо на Србију“ или из Србије на Црну Гору, то је као да „пљујете увис“, као да „пљујете сами себе“. Али не треба да се ми бавимо тиме. Нека грађани Црне Горе одлуче како ће да живе. Да живе у својој држави ми ништа немамо против. И Србија би требало да размисли да ли је у интересу српског народа уопште било и добро да се 1918. створи Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, казао је Дачић, истичући да у том погледу, не би требало да се ми бавимо високим темама и да се српски народ у Црној Гори онда гледа као фактор који је антидржавни, у погледу независности Црне Горе, јер се онда фронт окреће против српског народа.
- Потом ми не можемо да разговарамо о основним темама које нас интересују. А интересују нас као што сам рекао: језик, права српског народа, заступљеност у државним органима, итд. И исто као што је у Србији слуцај, треба да се отворено заложимо, без икаквих разлика да ли ће црногорски језик бити у службеној употреби у Малом Иђосу, сад се разговара о томе да буде и у Врбасу, што да не буде?! Ако смо ми пријатељи, све можемо да решавамо у договору, био је јасан Дачић, истичући да постоје по његовом мишљењудве врсте тема, којима се он не би бавио.
- Прво је ова врста генерализације проблема – да се српски народ не бави собом, него да се бави неким високим темама, као што су да ли ће живетиу две државе или једној, да ли ће неко бити члан НАТО или не. Не треба тиме да се бавимо. Исто тако, није добро ни да са друге стране постоје екстреми који гледају на односе са Србијом и са српским народом као да су то непријатељски народи, е то је лоше и за српски и црногорски народ. Требало би да се отворено разговара. Када смо пријатељи – онда можемо отворено да разговарамо о свему и такве односе треба да градимо – поручио је Дачић.
Уз ту видљиву одговорност државних органа и Србије и Црне Горе, намеће се питање колика је одговорност на тим српским, националистичким странкама и појединцима, да се све то решавају конструктивно, без тензија?
– Постоје две врсте тема, по мом мишљењу, којима се ја не бих бавио. Прво је ова врста генерализације проблема – да се српски народ не бави собом, него да се бави неким високим темама, као што су да ли ће живети у две државе или једној, да ли ће неко бити члан НАТО-а или не. Не треба тиме да се бавимо. Исто тако, није добро ни да са друге стране постоје екстреми који гледају на односе са Србијом и са српским народом као да су то непријатељски народи, е то је лоше и за српски и црногорски народ. Требало би да се отворено разговара. Када смо пријатељи – онда можемо отворено да разговарамо о свему и такве односе треба да градимо – поручио је Дачић.
Говорећио Српској кући коју је са 3,4 милиона финансирала Влада Србије Дачић је казао да она будеу сврху јачања културног идентитета српског народа и његовог очувања, да тамо буду промоције књига, представе, са тим циљем и тако даље.
-И Вучић је то рекао – да ми намеравамо да направимо једну Декларацију, политичког карактера која би говорила о културном идентитету Срба. Ми имамо историјски затечено стање који није баш најбоље. У Сарајеву смо имали 150.000 Срба сада их имамо мање од 10.000, у Хрватској смо их имали 580.000 сада 180.000. Говорим о региону. На Косову их је било више од 40.000 сада их има мање од 1.000. у Пећи 10.000 Срба, 10.000 Црногораца, сад ја мислим да их има неколико стотина. Неко мора да се побрине о идентитету, култури, језику, писму. Уосталом, требало би тиме да се бави држава. Не би требало да се баве политичке странке, казао је Дачић на питање шта очекује од руководства Српске куће. Приштина планира да „поклопи“ север Косова. Шта могу Срби прочитајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости