Оливер се у маси људи издвајао као Човек, Човек дубоко промишљен, сталожен, толерантан, спреман на разговор, културан, шармантан, а пре свега Човек који је имао визију не само свога живота, него и борбе за српску ствар на Косову. Косово је за њега било не само родна груда којој је остао веран до краја, него и Света Српска Земља због које је и страдао.
Били сте искрени пријатељи. Посећивали сте га у притвору. О чему сте тада причали с Ивановићем? Да ли је патио, да ли се жалио…
- Да, Оливер је био прво мој добар познаник. Радовала сам се сусретима и разговорима с њим. Често је обилазио наш манастир и доводио утицајне странце у жељи да нас упознају да би нас у евентуалним тешкоћама подржали и помогли. Уз то били смо заједно српски представници у првом Транзиционом већу у Косовској Митровици, из којег сам ја убрзо изашла не желећи да се бавим политиком. Тако смо постали и добри пријатељи. Ујединила нас је заједничка борба за српски народ и српско Косово. Пошто се правом пријатељу заувек остаје веран друг, често сам посећивала Оливера у затвору. Наши разговори су увек били врло озбиљни, а тицали су се наше заједничке борбе за Косово и његове личне борбе да докаже своју невиност. Дубоко је веровао да ће, на крају, истина победити. Такође је причао и о свом маленом синчићу Богдану у чијем узрастању није могао да учествује, а осећао је обавезу. Никада се није жалио, нити сам ја икада приметила дозу меланхолије на његовом лицу и у његовом гласу. Напротив, осмех је увек лебдео на његовом лицу, а често је био спреман на неку шалу. 
Како је убиство утицало на грађане Косовске Митровице? Да ли су људи уплашени?
- Пуцњи на Оливера, како наш патријарх каже, јесу пуцњи на Србе и Србију. Оливер је био оличење српства на Косову. Да, Срби јесу уплашени. Њима се сваки дан прети, на то су огуглали. У Митровици можете видети смушене, уплакане људе који ходају по граду као да не знају куда иду. На крају налазе циљ, али претужан. Одлазе да се опросте с Оливером и упале свећу за покој његове душе. Митровица се на најдостојанственији начин, онако како се некад Србија опраштала од патријарха Павла, опростила од Оливера. У испраћају су се ујединили и они који су га волели и они који га нису волели.
Како ће се овај догађај одразити на атмосферу на Косову?
- Нисам пророк. Ја сам само душом монахиња и родољуб. Сви знају да добро бити неће, али се сви надамо у Бога, јер је Он Једини Господар добра за све народе света, како за Србе тако исто и за наше пријатеље и за наше непријатеље.
Мало је познато да је Оливер требало сам да угаси своје кандило у Соколици када буде коначно ослобођен кривице?
- У манастиру Соколица је остало да гори Оливерово кандило, упаљено на дан његовог утамничења, које је требало сам да угаси кад коначно буде оправдан пред законом, а угасићемо га ми када се буде навршила његова четрдесетница, али успомена на њега никада неће бити угашена. Мирно почивај верни Србине, а Бог нека Ти подари рајска насеља. Шта је истрага до сада утврдила о убиству сазнајте ОВДЕ. Шта о Ивановићу кажу људи којима је помагао читајте ОВДЕ. Извор: Блиц
