Бодеж у корицама од светлог дрвета које на предњој страни имају два златна окова са искуцаним флоралним мотивима и рубинима, није само скупоцен поклон већ према веровању има и мистичке моћи.
Пророчанство
Наиме, његови творци нису само ковали оружје, већ су вршили древне ритуале којима би оштрицу обдарили мистичким моћима. Зато се сматрало да је бодеж настањен добрим или злим духовима. По неким легендама, могао је да се креће и убија по сопственој вољи, као и да се усправља на позив власника. Овај предмет је симбол хероизма, борбене спремности, моћи и ауторитета, а као културни симбол, богато украшен крис представља елеганцију и лепоту, част и вредну својину власника.
Једно од најпознатијих народних веровања везаних за овај бодеж тиче се познатог мајстора Мпуа Гандринга и купца Кена Арока. Кен Арок је био толико нестрпљив да бодеж буде завршен што пре да је њиме одлучио да убије чувеног мајстора који је стално одлагао планирани завршетак криса. Док је умирао, мајстор је прорекао да ће недовршени бодеж убити седам чланова фамилије Кена Арока и њега самог. Пророчанство се остварило, а затим је незавршени бодеж нестао.
У неким веровањима сматра се да су оштрице ових бодежа готово живе, или су у најмању руку под утицајем натприродних сила и то на два начина може да се провери. Прво се направи неколико резова на листу па се на основу ширине тих резова и других фактора утврђује да ли је сечиво добро или зло.
Такође, ако је власник бодежа спавао са сечивом испод јастука и имао лош сан, то доноси несрећу, а треба узети у обзир да исти бодеж може за једну особу да буде срећан, али то не значи да би био срећан у рукама другог власника, то је увек непредвидиво.
Како су ови бодежи сматрани светим, људи су веровали да поседују магичне моћи, па су се очували и посебни обреди како се неби изазивала зла судбина. На пример, коме се укаже овај бодеж сматра се да ће он ускоро умрети, тако да у церемонијама у којима се изводе ритуалне борбе са правим крисовима, борци ће увек врхом сечива додирнути тло да неутралишу овај ефекат.
Иначе, први и доживотни председник Индонезије Ахмед Сукарно који је Титу поклонио овај бодеж један је од оснивача Покрета несврстаних. Владао је од 1945. до 1966. године и заслужан је стварање индонежанске независности па је назван "оцем нације". Са власти је свргнут пучем 1966. године, а предводник пуча био је генерал Сухарто. Остао је забележен интересантан детаљ о првој посети Сукарна Југославији, који је изнео Иван Ивањи, некадашњи Титов преводилац.
Тражио да у Београду буде окружен певачицама и играчицама
- Тито је дао упутство да се, у принципу, изађе у сусрет свим жељама високог госта. У току првог разговора индонежанског амбасадора са протоколом искрсла је Сукарнова жеља, како су је они формулисали, да он буде "окружен певачицама и играчицама". Жеља је била прилично недвосмислена, али за наше прилике и крајње неуобичајена. Нико се није усудио ни да се сагласи, ни да одбије. Тако је забелешка о том “проблему”, ипак, стигла на Титов писаћи сто. Он је, наводно, својеручно написао: "Слажем се, али под условом да певачице и играчице буду истог годишта као председник Сукарно!" Протокол је схватио. Резултат је био, да је Сукарно био први председник, који као резиденцију није користио двор на Дедињу, него је за њега резервисан и делимично преуређен цео један спрат хотела "Метропол" - писао је Иван Ивањи у тексту у "Новостима".
Након одласка Сукарна из Југославије, у Београду је остао мистични бодеж који се данас чува у Музеју Југославије као део Збирке поклона – оружје и војна опрема.
Прочитајте ОВДЕ која је то најчуванија Титова тајна.
Извор: Блиц