Према писању српског листа „Политика“, амерички инвестициони фонд „Колберг Кравис Робертс" (ККР) сасвим извесно ће купити „Теленорову“ мобилну мрежу у Србији и региону, с три милиона претплатника. Лист подсећа да је ККР преузео и кабловског оператера СББ, а поседује и телевизију Н1, Тотал ТВ, „Гранд продукцију“, „Спорт клуб“, „Синеманију“ и дечији канал „Ултра“.
Може ли се могућност да добар део телекомуникација у Србији контролише амерички инвестициони фонд, који се везује за бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса, одразити на безбедност наше земље?
Андрија Савић, професор Београдског универзитета и стручњак за безбедносне службе, каже да је ово пре свега економско питање које се тиче државне политике усмерене ка приватизацији. Он напомиње да је власник „Теленора“ норвешка држава и да је интересантно зашто се они повлаче из овог региона када су профити које остварују заиста високи.
„Са становишта безбедности, чини ми се да се ту може индиректно закључити да Америка појачава своје присуство у региону и целу ову причу можемо посматрати у контексту једне геополитичке утакмице између Американаца и њених западних партнера с једне, и Русије са друге стране. То што се појављује име генерала Петреуса, који је учествовао у разним америчким интервенцијама широм света, а каријеру је завршио неславно као директор ЦИА, не значи да је ом власник инвестиционог фонда. Он је ту нека врста менаџера, али не менаџера у професионалном смислу, већ је вероватно његово име веома важно како би се отварала многа врата и склапали послови“, објашњава Савић.
На питање у којој мери преузимање „Теленора“ од стране америчког инвестиционог фонда може да доведе до негативних рефлексија по безбедност Србије, Савић каже да та могућност постоји.
„Ми данас живимо у условима четврте индустријске револуције, времену дигитализације и информатичких система и сигурно је да је то једна од значајних полуга прикупљања информација, утицаја на јавно мњење и остваривања геополитичких и стратешких циљева. Међутим, мислим да наша држава нема много могућности да то спречи, јер она више није власник ’Теленора‘. Држава може само кроз одређене законске услове да пошотри те критеријуме како би ипак остварила минимум одржања националних интереса“, указује Савић.
И политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је код приватизованих предузећа тешко контролисати даљи ток промене власничке структуре, ма колико то нама не одговарало.
„Међутим, увек постоји питање концентрације моћи која ствара једну врсту картела. Спречавање нечег таквог је тржишна, а не политичка категорија. Дакле, спречавање настајања монопола, односно такве концентрације власништва у неким сферама, од медија па до телекомуникација, које онемогућавају и нормалну конкуренцију и представљају претњу за националне интересе. Мислим да из тог угла може да се посматра читава ова ствар, јер ако једна компанија постане сувише присутна у одређеним сферама и преузме читав низ других фирми, она може да наруши нормалан пословни и друштвени амбијент једне државе. Без обзира на опасност која реално постоји када је у то уплетен неко ко долази из обавештајних структура, ми у то не можемо на тај начин да уђемо, али можемо крајње тржишно и рационално да утичемо посматрајући шта представља претњу за државу на неким другим основама. У том смислу верујем да овим случајем морају да се позабаве одговарајуће институције Србије, од комисија за спречавање монопола, до комисија које су задужене да омогуће нормалну конкуренцију“, напомиње Анђелковић.
На питање да ли би Сједињене Државе благонаклоно гледале на то да, на пример, крајње хипотетички, неки бивши шеф КГБ-а купује медије и телекомуникације у Србији, Анђелковић каже да би Американци сасвим сигурно нашли разне начине да ту идеју нападну, позивајући се на угрожавање демократије и пословне климе.
„Међутим, Американци имају једну велику предност, а то је да врло често делују тако да ми заправо не видимо да су то они. Американци у Србији и другим земљама имају читаву мрежу медија и стоје иза многих невладиних организација и разних институција. На један њихов миг подигне се локални одијум и права локална бура против нечега, и ствар на први поглед не делује као да је диригована из Америке, већ као да је одбрана некаквих локалних интереса. То је велика предност Америке јер има огроман идеолошко-пропагандни апарат, тако да би се сигурно подигла велика бура, и иако можда чак не би сами претерано у томе учествовали, пустили би њихове експоненте да то раде“, закључује Анђелковић.
Прочитајте ОВДЕ какав је то договор пао између Србије и Русије а тиче се Јужног тока.
Извор: rs.sputniknews.com
