Циљ је, како Запад прижељкује, и коначни одлазак или смакнуће сиријског председника Башара ел Асада.
Биланс жртава гранатирања у источном делу провинције Гута, смештеној недалеко од престонице Дамаска, достигао је јуче цифру већу од 260, те бројне невладине организације које финансирају западни извори, ту стравичну ситуацију пореде са догађајима из Сребренице у БиХ 1995.
Будући да као ни за Сребреницу не постоје докази ко је одговоран за масакр цивила у Гути, већ само изјаве наводних сведока, аналитичари не занемарују чињеницу да би то могао да буде план сваљивања кривице на Асада ради евентуалне интервенције САД.
Иако је сиријска влада саопштила да су циљеви њених напада у Гути били искључиво положаји побуњеника повезаних са Ал Каидом, које иначе подржава и наоружава Америка, Запад тврди да су у ударима највеће жртве деца и жене.
Међутим, како наводи портал Quora, Америка има посебне интересе за Сирију и добро инсцениран план како да загосподари њеном територијом, а у чему јој Асад смета.
- Сиријска влада блиско сарађује са Ираном и Русијом и то квари америчку жељу да доминира на Блиском истоку. С друге стране, Асад је желео изградњу гасовода од Јужног Парса преко Либана и Медитерана до Европе, те је такав споразум и склопио почетком 2011. са Ираном и Ираком. Међутим, тада се дешава једна симптоматична ствар - 29. јула 2011. је неколико официра сиријске армије изненада покренуло револуцију у војсци са жељом да Асад буде свргнут - закључује Quora.
Јуче је чак и Русија оптужена за цивилне жртве у Гути, на шта је реаговао портпарол Кремља Дмитриј Песков нагласивши да Москва нема никакве везе са тим догађајима. Више о томе читајте ОВДЕ.
Ко се бори против кога у Сирији
Сиријска влада - Асадове снаге контролишу већину густо насељених делова земље, укључујући главни град Дамаск. Подржавају их Русија и Иран
Побуњеници - једина покрајина коју држе је Идлиб, а њихова је и енклава Гута код Дамаска. Углавном су остали без помоћи Запада, а на северу зависе од Турске
ИД - претрпела је велике губитке и преостало јој је само делић територија
Курди - контролишу већи део границе с Турском, покрајину Африн, где их тренутно нападају турске снаге. Притом, они су савезници САД
Америка - предводи коалицију против ИД и подржава Курде, што не одговара Турској
Русија - највише помаже Асаду и напада ИД, као и друге побуњеничке групе
Иран - одан је Асадов пријатељ, као и Хезболах (шиитски покрет из Либана који Иран финансира)
Турска - кључни заштитник и финансијер опозиције Асаду, али се посветила решавању курдског питања у Африну.
Шта раде Американци?
1. Изазивање раздора у друштву
Сиријски председник Башар ел Асад је једини лидер у земљама на Блиском истоку који је након избијања таласа револуција познатих као Арапско пролеће остао на тој позицији упркос притисцима Запада. А и у његовој земљи се све одвијало по истом сценарију као и у Либији, Ираку и другим државама где су најпре на улицама организовани антирежимски протести. Како су постајали све масовнији и све насилнији, Асад се демонстрантима супротставио и након тога је оптужен за масакрирање народа. Небројено пута су многи извори потврдили како је Асад морао да буде свргнут баш као и Муамер Гадафи и Садам Хусеин.
2. Кампања невладиних организација против режима
Западни медији, али и велики број невладиних организација и активиста постају главна снага задржавања и подгревања незадовољства антирежимских група усмерених на Асадову смену. Влада се, притом, оптужује за спровођење терора и урушавање основних људских права у земљи, а таква слика се и шаље у свет.
3. Оптужбе за појединачне масакре
Бројне групе, међу којима је најгласнија Сиријска опсерваторија за људска права са седиштем у Лондону, тврде да имају релевантне информације са сиријског терена, те тако оптужују снаге лојалне Асаду да чине разне злочине против цивила. Осим што су их небројено пута без доказа оптуживали за употребу забрањеног хемијског оружја, тврди се да је Асад одговоран и за најновије крвопролиће у провинцији Гута.
4. Ултиматуми који најчешће не могу да буду испуњени
Запад, предвођен Америком, може да да одређени ултиматум Асаду, попут његовог одласка с власти и препуштање земље групи или појединцу који је по вољи "међународне заједнице". Може се догодити, верују аналитичари, да то и не мора да се деси, већ да се пређе на наредни стадијум.
5. Оптужбе за геноцид
С обзиром на то да је у сиријској провинцији Гути, последњем упоришту побуњеника Асадовом режиму у околини Дамаска, мучки у гранатирању убијено најмање 260 људи, прозападне сиријске организације увелико тај догађај пореде са Сребреницом из 1995, што, како се очекује, Запад лако може да искористи за коначну војну интервенцију у Сирији чији ће циљ бити смакнуће Асада. Проблем је што такав сценарио Русија нипошто неће дозволити. Гомила руских авиона стигла у Хмејмим! Спрема се ударац какав непријатељ није осетио до сада! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
