Суштина је у потискивању и контроли, по њиховом мишљењу, малигног утицаја Русије.
Још се није стишала бура коју је ових дана међу становништвом Републике Српске изазвала вест да је у Министарству БиХ разматрано одржавање НАТО вежбе на Мањачи и то уз коришћење авиона А-10 специјализованих за муницију са осиромашеним уранијумом, а овдашњи медији су најавили и одржавање НАТО вежбе у октобру у Србији.
Вежба под називом „Србија 2018“, попут сличних изведених у Босни и Херцеговини и Црној Гори, одржаће се на подручју Младеновца и Аранђеловца од 8. до 11. октобра, а суорганизатор вежбе је Сектор за ванредне ситуације МУП-а јер ће се односити на уклањање последица ванредних ситуација и помоћ становништву.
У Министарству одбране кажу да Војска Србије (ВС) засад није позвана да учествује на вежби, али и да није искључено њено накнадно укључивање, имајући у виду да ће бити увежбавани и задаци из оквира треће мисије ВС — помоћ цивилном становништву.
Октобар ће нам, дакле, бити обогаћен НАТО вежбама, с обзиром на већ раније најављену прву заједничку војну вежбу Србије и земаља чланица НАТО-а на територији Србије, „Регекс 2018“. Како је објаснио командант Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу Џејмс Фого, циљ те војне вежбе је да Војску Србије упозна са војним доктринама, оперативним процесима и начинима деловања НАТО-а.
Да ли се то, после пријема Црне Горе, НАТО усредсредио на појачане активности на простору држава које треба приволети царству Северноатлантске алијансе и да ли је то и порука Москви усред новог „хладног рата“ Русије и САД?
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да није проблем то што Србија као чланица Партнерства за мир, програма у оквиру НАТО-а, организује војне вежбе.
„Мислим да је то регуларна сарадња. Саме вежбе нису проблем. Проблем је када НАТО земље изазивају ексцесне ситуације и дижу медијску помпу око тога што Србија организује војне вежбе и са Русијом. Значи, овде је проблем само у непоштовању истих принципа, односно захтевању двојних стандарда, а не у самој чињеници да се организује војна вежба са НАТО-ом“, сматра Анђелковић.
Овај аналитичар подсећа да је и Русија, док није заоштрила односе са Западом, као чланица Партнерства за мир имала заједничке вежбе са НАТО-ом.
По оцени генерал-мајора Војске Србије у пензији, проф. др Митра Ковача, у питању су геостратешке и геополитичке игре НАТО-а на простору Западног Балкана које се читају из изјава руководећих људи и Алијансе и ЕУ, које се суштински односе на потискивање и контролу такозваног малигног утицаја Русије, не само на Западном Балкану него и дуж линије подељености у Европи.
„НАТО последњих годину дана упадљиво чини све да повећа број активности на простору држава такозваног Западног Балкана које нису још постале чланице НАТО-а. Поготово то чини убрзано након проблематичног пријема Црне Горе, мимо воље народа, после доношења одлуке о томе у Скупштини Црне Горе“, каже Ковач.
Он подсећа на процедуру и обавезу НАТО-а да се одлуке о чланству у ту алијансу доносе управо на референдуму како би придруживање неке државе било стабилно.
Губљење угледа и ауторитета те алијансе, која се све више профилише као организација која насилно успоставља норме у складу са интересима мултинационалног капитала Запада, довело је до не превише јавно наглашаваног, али ипак видљивог усмерења на повец́ање активности, каже Ковач. Пример су, напомиње, управо Македонија, БиХ, па и Србија.
„Најава вежбе на Мањачи је директна политичка порука Републици Српској и њеном руководству и извесна спољна манифестација притиска према народу, и верујем да ће то у наредним месецима и годинама бити стил понашања НАТО-а према државама Западног Балкана које још нису чланице. Поготово уколико убрзано приме Македонију, остаје тај српски етнички простор Србије и РС који се мора ставити под контролу како би се несметано обезбедило залеђе за даљи наставак ширења НАТО-а према истоку“, објашњава генерал-мајор ВС у пензији.
Подсећајући да је Амбасада САД у Сарајеву брзо демантовала најаву да ће на Мањачи бити коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, он сматра да су тиме рачунали да су смирили ситуацију, јер је медијски то било у првом плану, а не проблематичност одржавања вежбе. Тај маневар указује да треба рачунати на динамичну активност НАТО-а и на простору РС.
Ковач је уверен да ће у наредном периоду бити још најава, не само вежби, већ и других активности које ће, како напомиње, привидно давати медијску слику остваривања тешње сарадње ових држава са НАТО-ом и да је то природна веза којој те државе теже.
Напросто, НАТО-у би, додаје Ковач, најдраже било да немамо никакву сарадњу са Русијом или да имамо само формалну. То је константа која се не мења с временом упркос чињеници да је Србија откако је 2006. године ушла у програм Партнерство за мир, учествовала у око 150 вежби заједно са НАТО-ом. Са Русијом је, међутим, у последњих пет година организовано свега 12 војних вежби. Те податке су пре два дана изнели учесници трибине „Будућност војне сарадње Србије“ у организацији Београдског центра за безбедносну политику који се залаже за још јачу сарадњу са НАТО-ом.
Ковач напомиње да је за НАТО постао проблем чим је дошло до повећања сарадње Србије са Русијом, када је кроз заједничке вежбе почео да се остварује тај неки минимални ниво сарадње.
„Да постоји заиста искрена воља од стране НАТО-а, па и ЕУ, да признају војну неутралност Србије, не би им сметала та војна сарадња, чак би и сами инсистирали да постоји паритет. Докле год канцеларија руског ОДКБ не буде отворена у Министарству одбране, као што је позиционирана канцеларија НАТО-а, не може се говорити о равноправности сарадње, нити о суштинској војној неутралности“, закључио је Ковач.
Прочитајте ОВДЕ зашто нико не пише о наоружавању Бошњака док Бакир Изетбеговић ћути?
Извор: rs.sputniknews.com
