Правда

Пише: Едвард Попов Бројне важне околности су обликовале Путиново обраћање Савезној скупштини 2018. године. Пре свега, шеф државе се обично обраћа Савезној скупштини у децембру, али је крајем прошле године објављено да ће тај догађај бити одложен. Шта је изазвало ову промену? Најједноставније објашњење би било председнички избори у Русији 18. марта. Без сумње, Путинов говор 1. марта је изнет у предизборном контексту. Наспрам Путиновог говора, који можемо сматрати историјским, дебате између осталих председничких кандидата изгледају безначајно па чак и апсурдно. Ипак, верујемо да би ово било превише снажно за поједностављење. Владимир Путин самоуверено прихвата улогу лидера Русије, и да је желео само да се ангажује у некој политичкој реклами, онда би за његов говор могао бити одабран читав низ других тема. Па ипак, главна спољнополитичка порука Путиновог говора се не може разматрати без глобалног контекста и од глобалног је значаја. Ова порука је обухваћена у краткој реченици- наставак погоршања односа између Русије и Запада ће довести до претње од војног сукоба. Ова “милитаризација“ Путиновог говора се не може објаснити у смислу изборних циљева, који су заиста важни, али прилично мали у поређењу са темама о којима је Путин говорио. То није био позив бирачком телу, већ позив руској нацији уочи озбиљних изазова и, можда, великог рата. Другим речима, 1. марта 2018. године, Руси нису сведочили говору руског политичара бр. 1, већ позиву врховног команданта Русије у очекивању онога што је, по нашем мишљењу, неизбежан рат са Украјином и Западом (САД и НАТО) који стоји иза ње. Због тога бисмо Путиново обраћање Савезној скупштини могли назвати “Минхенским говором 2“. Да подсетимо, 2007. године, у главном граду Баварске, Путин је представио живописну и јасну слику о неправди униполарног светског поретка. Његов говор су амерички миљеници прозвали повратком у Хладни рат, баш као што је његов говор 1. марта назван повратком на трку у наоружању. Обраћање 2018. године је развило исте тезе Минхенског говора, али 11 година каније и у драстично промењеној међународној ситуацији. Можемо сумирати ове промене у две тачке: (1) колапс Пакс американа је постао очигледан. и (2) управо због ове кризе америчке хегемоније, претња од великог рата се драстично повећала. Данашња ситуација је истовремено узрок и за оптимизам и за анксиозност. Наравно, ко пожели, може овај “милитаристички“ део Путиновог говора тумачити као апотеозу руског милитаризма, иако је ово тумачење већ распрострањено и нису сви који то кажу неискрени. Али, исто тако се мора схватити да ово оружје није за освајање, већ за одбрану сопствене територије. Владимир Путин је, као што је познато, као официр КГБ-а који је служио у Источној Немачкој у време њиховог аншлуса од стране Западне Немачке, видео својим очима Западњачку превару и издајничку глупост лаковерних совјетских елита, попут Горбачова, Шеварднадзеа, итд. Прекршено обећање да се НАТО не прошири на исток, које је дато Горбачову у замену за сагласност да “пусти“ Немачку деморкатску републику, стварање и распоређивање нових јединица НАТО-а неколико километера од руске северне престонице Санкт Петербурга, и распоређивање америчких база ракетне “одбране“ у Румунији и Пољској – све ове акције су провокације трке у наоружању и корак ка заиста врућем рату, а не хладном. Русија има бројне, акутне унутрашње проблеме, а руско руководство, на челу са председником Путином, је, благо речено, далеко од успешног суочавања са свима њима. Али, у тренутној ситуацији, у питању је сам опстанак Русије као државе. Стога, као и много пута у руској историји, руски народ се окупио око свог лидера, а све снаге и ресурси ће бити посвећени јачању оружаних снага земље. Путин је демонстрацијом ракета упалио аларме широм света, из Пентагона стиже нуклеарни одговор. Више о томе читајте ОВДЕ. Извор: fort-russ.com