ЛАЗАНСКИ: Да ли је Ким надмудрио Трампа?
Пише: Мирослав Лазански Култ рата и милитаризација америчке спољне политике показују да је америчко друштво на свим нивоима напросто опседнуто оружјем, а да Америка своју снагу највише воли да представља преко нишана. У годинама пред нама како буде опадала америчка моћ тако ће Русија и Кина преузимати главну одговорност за ред у сопственим регионима, а после и шире. Статус Америке као „прве међу неједнакима” неизбежно уноси хаос у спољну политику у којој не постоји ниједно правило о усмеравању америчких војних интервенција широм света. Ричард Хас, бивши функционер за националну безбедност Бушове администрације, написао је пре десет година за часопис „Форин аферс” да је недоследност неизбежна, али је и врлина. Односно како каже он „ако би САД војно интервенисале свуда и на сваком месту у свету, то би исцрпило Америку, а ако не би нигде интервенисале, то би подстакло на сукобе и подрило веру Америке у саму себе и своју способност да чини добра дела”. Да ли је онда Доналд Трамп на примеру Северне Кореје заправо схватио да лоше процене воде у лошу акцију и да војна интервенција у оваквој ситуацији гура америчку спољну политику у глиб из којег ће се она врло тешко извући. Да ли је лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун у војно-политичкој игри шаха надмудрио америчког председника? По свему судећи јесте, јер како сада изгледа Трамп прихвата сусрет са Ким Џонг Уном. Јер Пјонгјанг је годинама и непрекидно нудио директан дијалог између Северне Кореје и САД, за одустајање од свог нуклеарно-ракетног програма Северна Кореја је тражила денуклеаризацију целог корејског полуострва, односно да и Американци повуку своје нуклеарно оружје из Јужне Кореје. Вашингтон је то годинама одбијао, у међувремену је Пјонгјанг заокружио свој ракетно-нуклеарни арсенал, у којем је тренутно најмање 30 атомских и хидрогенских бомби, распоређених на 20 интерконтиненталних пројектила, „хвасонг-14” и „хвасонг-15”, и око 90 ракета средњег домета, „хвасонг-10”, „хвасонг-12”, „нодонг” и „букесонг-2”. Дакле, било каква америчка војна интервенција против Северне Кореје била би последица лоших процена америчких обавештајних служби, пошто се војном операцијом не би ништа постигло, а последице би биле страшне. Пре свега за Јапан и Јужну Кореју, јер су америчке војне базе у тим земљама на нишану севернокорејских ракета средњег домета. Са друге стране, све виталне војне инсталације Северне Кореје су дубоко под земљом, па и лансирна возила за интерконтиненталне ракете. Када сам прошлог месеца ишао од Пјонгјанга до Вонсана, прошао сам тунелом са четири возне траке дугим 22 км. На моје питање колико још имају таквих тунела, мој пратилац друг пуковник Хун само се загонетно насмешио. Против Јапанаца су 15 година ратовали и из тунела, против Амера на сличан начин три године. Шта су све за војску ископали у утробама планина од 1953. до данас то тешко можемо и да замислимо. Не би ме зачудило да у случају рата војници Северне Кореје изађу из тунела усред Токија... Војно-политички систем Северне Кореје темељи се, са правног гледишта, на 100. члану њеног устава. У складу са тим чланом, најаву рата, проглашење мира и мобилизацију објављује Врховна народна скупштина, која је својом одлуком препустила руковођење војним пословима Војном комитету корејске Радничке партије. Том комитету подређен је и целокупан војни систем државе: стална армија, радничко-сељачка Црвена милиција од седам милиона припадника, Министарство одбране, Генералштаб, Политички комитет Радничке партије у армији. Министарство одбране је управни орган, на челу му је обично високи партијски руководилац са чином генерала и са солидним војним стажом у јединицама војске. Његов је заменик генерал, који је истовремено и начелник генералштаба и он непосредно командује армијом. У јединицама војске нису јасно разграничене функције команданта и политичког комесара, слично као што је било и код нас у бившој Југи. Северна Кореја има данас војску од 1.280.000 припадника, резерва броји 600.000 људи. Корпус специјалних снага броји 88.000 припадника сврстаних у 17 извиђачких батаљона, девет лаких пешадијских бригада, шест снајперских бригада, док му је ваздушно-десантна компонента сврстана у три ваздушно-десантне бригаде, три батаљона и две бригаде снајпериста. Амфибијске снаге располажу са две бригаде снајпериста. Обавезни војни рок у Северној Кореји траје од пет до 12 година у копненој војсци, од пет до десет година у ратној морнарици и од три до четири године у ратном ваздухопловству. Стратегија одбране заснива се на процени да ће се рат водити против бројчано и технички надмоћнијег противника, па су том контексту тактику партизанског ратовања модернизовали до савршенства. Ако томе додамо и идеолошки моменат: „Ми сигурно побеђујемо, противник ће бити поражен”, „највећа је част погинути за своју земљу са заставом комунизма у руци”, као и национални понос и понос војног позива, онда нико паметан неће улазити у рат против Северне Кореје. Тиме је Ким Џонг Ун победио у рату којег није ни водио... Путин изјавио је да Крим ни под каквим околностима неће бити враћен Украјини. Више о томе читајте ОВДЕ. Извор: Политика
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
Бонус видео
Мирослав Лазански - Србија мора да сачува војну неутралност и врати војни рок!
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано
Врху Запада је до мозга дошла проста мудрост: "Када је птица жива, она једе инсекте, али к...
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста"
Пише: Владимир Димитријевић
Небојша Јеврић: Молер
На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма
На крају је уследио тежак пораз вашингтонске мочваре на изборима 2024. године. "Грађанска ...