Правда

Према информацијама листа, Београд ће се уздржати од изјашњавања све док не буду истражене и познате све околности тог случаја. Јер, осим оптужби да иза свега стоји Москва, Лондон није изнео конкретне доказе да је Кремљ организовао наводно тровање некадашњег руског шпијуна. У српском државном врху пажљиво ће бити одмераван сваки следећи потез у околностима све јачих притисака западних центара моћи у вези с Косовом и нашим односима са Москвом, а у склопу којег је, како се процењује, и захтев да Србија одабере страну у разбукталом дипломатском рату Запада и Русије. Иако ускоро враћа "чланску карту" ЕУ, Лондону је веома стало до тога да кампању коју је лансирао против Русије подрже све земље Уније, па и државе кандидати. До сада је то учинило 17 држава ЕУ, које су се придружиле акцији протеривања руских дипломата. Брисел је такође повукао на консултације свог дипломату из Москве. Међутим, још нема "кровне" одлуке, односно заједничке декларације саме Уније, која би у случају "Скрипаљ" "прст кривице" уперила у Русију. То практично значи да Србија ни формално нема никакву обавезу да позитивно одговори на очекивања Велике Британије, нити ЕУ има било какав механизам конкретних санкција којима би на то приморала Србију. Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији, наводи да поглавље 31, које се односи на спољну политику и безбедност, јасно каже да Србија треба постепено да се усаглашава с политичким смерницама Уније: - У овој фази, Србија не треба да се придружује осудама у "случају Скрипаљ", и тај став треба да буде на снази све док не буду истражени сви детаљи. И Игор Новаковић, координатор Националног конвента ЕУ за поглавље 31, каже да још нема политичке декларације ЕУ у вези са случајем Скрипаљ: - Самим тим Србија нема формалну обавезу да се изјашњава. Како ће поступити, ствар је процене наших дугорочних интереса. Сигурно је да ће наше позиције имати утицаја на државе чланице ЕУ, које, иначе, већ дуже блокирају поглавље 31 због наших веза са Русијом. Уколико ЕУ формализује свој став, а Србија одбије да му се прикључи, што је највероватније, то се уписује у табелу у којој се мери проценат усаглашености са спољном политиком ЕУ. Током прошле године Србија је одбила да се усагласи са више од половине декларација ЕУ. Нисмо подржали чак 22 од укупно 41 документа који је донео Брисел. Од декларација са којима се Србија није усагласила, 12 је тематски посредно или непосредно у вези с Русијом. Како су тровање Скрипаља и хапшење Ђурића повезани, сазнајте ОВДЕ. Извор: Вечерње новости