Војска је прецизне ударе дугог домета навела као приоритет модернизације у реформским напорима у циљу замене главних платформи оружја службе.
“Морамо подстаћи максималан домет свих система, и морамо надмашити непријатеља,“ изјавио је генерал Роберт Браун, командујући генерал пацифичке команде америчке војске, током панела дискусија о “побољшању прецизних удара дугог домета“ на Симпозијуму глобалних снага удружења америчке војске у Хантсвилу у Алабами.
“Ми то сада не радимо; то је огромна празнина… Потребни су нам топови који пуцају далеко колико и данашње ракете. Потребне су нам ракете које пуцају колико и данашњи пројектили, и потребни су нам пројектили до 499 километара.“
Тренутно, руска ваздушна одбрана је довољно ефикасна да спречи авионе са фиксним крилима да не пружају подршку у ваздуху; обавештајне, надзорне, извиђачке, и друге мисије подршке које су од виталног значаја за борбене снаге на терену, рекао је Џон Гордон IV, виши политички истраживач у Ранд Корп.
Ранд је спровео студију за званичнике у Форт Силу у Оклахоми, закључивши да би у првих седам до 10 дана сукоба са Русијом “Руси имали значајну предност у погледу бројева и свих аспеката борбе на терену.“
“Због моћи, домета и смртности ових руских ваздушних одбрана, то ће све облике ваздушне подршке учинити много тежим, а копнене снаге ће осетити ефекте,“ рекао је Гордон.
“То ће сигурно ставити тежину на артиљерију америчке војске на терену. То ће ставити тежину на ударе дугог домета као компензацију за оно што ће, бар на почетку, бити значајна деградација у количини ваздушне подршке – мање заједничког ИРС, мање ЦАС, мање забране, мање офанзивних и дефанзивних против-ваздушних удара, тако да ће све то утицати на операције војске због квалитета ових руских ваздушних одбрана,“ рекао је он.
Русија такође има већи број супериорних артиљеријских система него САД, рекао је Гордон.
“Руси те ствари схватају озбиљно; артиљерија је снажан део руске војске још од царских дана,“ рекао је он.
“Они имају предност у домету у више различитих области, посебно топова,“ рекао је Гордон. “Типично, модерни руски топови имају 50 до 100 одсто већи домет него тренутна генерација америчких топова.“
Бригадни генерал Стефан Мараниан, командант артиљеријске школе војске, који сада води новоформирани мултифункционални тим одговоран за приоритет модернизације прецизних удара дугог домета, рекао је да војска тежи хипербрзини, електромагнетици и “топу веома великог калибра“ како би побољшали ударе дугог домета на дуже стазе.
На краћи рок, ова служба ради на замени тактичког ракетног система војске, АТацМС, са ракетом прецизног удара, рекао је Мараниан.
АТацМС, који има домет од 160 километара, укинут је 2007. године, али је војска од тада продужила век трајања овог програма.
“Очекујемо да ће прототипови ракете прецизног удара летети у наредној 2019. години,“ рекао је Мараниан. “Одатле, надамо се испоруци базне ракете до почетка 2023. године.“
Базна ракета ће обезбедити “огромну надоградњу од АТацМС,“ повећавајући домет до 499 километара, ограничење нуклеарних снага средњег домета, или ИНФ уговора, рекао је он.
“То ће обезбедити 1,5 пута већу брзину, то ће бити двоструко већи капацитет… и такође ће имати могућност да буде још смртоноснија од АТацМС,“ додао је он.
Мараниан је рекао да ће базна ракета моћи да иде на “мете у више домена – тако да је способна да погоди брод на мору, има способност да погоди покретне мете на копненом домену, способност да има подмуницију која напада тешке оклопне мете и имају ефекте и способност да употребе сензоре да усмере на своје мете. То су сви аспекти будућих спирала ове ракете које ће обезбедити основне ракете прецизног удара.“
Што се тиче артиљерије, Мараниан је рекао да војска планира “драматично повећање своје ватрене моћи“ која постоји у њеним бригадним борбеним тимовима.
Војска покушава да надогради своје Паладин 155мм самоходне системе хаубица. М109А6 ПИМ (Paladin Integrated Management) управо је завршио свој иницијални оперативни тест и евалуацију прошле недеље, рекао је Мараниан.
Војска се ослања на технологију топовске артиљерије проширеног домета, или ЕРЦА, као би проширили домет система.
Планирано је да унапређени пројектили, који ће повећати домет до 40 километара, бити спремни до 2021. године, рекао је он.
Надограђени праг, који ће помоћи да се повећа домет до 70 километара, биће спреман до 2023. године, а то ће бити уградња аутоматског пуњења ради побољшања наша четири хица у првом минуту, и један хитац минут касније, одржавајући темпо од 6-10 хитаца у минути непрекидне ватре,“ рекао је Мараниан.
“То ће бити основа за постизање надмашивања против било ког противника на било којој сцени,“ рекао је он.
Француска улази у рат у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
