Правда

Бирачка места отворена су од седам до 20 сати, а грађани могу да гласају са личном картом или пасошем. На гласачком листићу налази се седам имена – кандидат већег дела опозиције Младен Бојанић, лидер ДПС Мило Ђукановић, кандидат Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић, председник Праве Црне Горе Марко Милачић, лидер Странке правде и помирења Хазбија Калач, Добрило Дедеић у име Српске листе, те привредник Василије Миличковић. Право гласа на председничким изборима имаће 532.599 пунолетних грађана Црне Горе. То је за готово 4.000 бирача више, у односу на парламентарне изборе који су одржани 16. октобра 2016. године. Највише бирача је у Подгорици – 135.723, где је у односу на парламентарне изборе 2016. године, забележено увећање броја грађана с правом гласа за 2.769. Следе Никшић са 58.441 бирачем, у Бијелом Пољу право гласа има 40.361, а у Бару 38.456 бирача. У подгоричким градским општинама Голубовци и Тузи право гласа имаће 11.974, односно 11.744 бирача. Најмање бирача је у Шавнику – 1.741, односно десет бирача мање у односу на парламентарне изборе 2016. године. Из МУП-а су казали да је, у односу на октобарске изборе, новоуписаних бирача 13.399, а да је избрисано њих 9.999. Председник Црне Горе бира се на општим изборима, непосредно и тајним гласањем, на пет година. За председника Црне Горе биће изабран кандидат који је добио више од половине важећих гласова бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије тај број гласова, одржава се други круг избора за 14 дана. Како је предвиђено законом, у другом изборном кругу учествоваће два кандидата који су добили највећи број гласова. За црногорског председника, у другом кругу, биће изабран кандидат који је добио већи број гласова изашлих бирача. Први непосредно изабрани председник Црне Горе био је Момир Булатовић. На тој функцији наследио га је Мило Ђукановић, а потом је Филип Вујановић преузео столовање у згради председника на Булавару Светог Петра Цетињског. Како је Додик оплео по америчкој амбасадорки, погледајте ОВДЕ. Извор: ИН4С