Од избијања грађанског рата, Сирија је постала магнет за владе, земље и организације које су су користиле прилику да испуне своје циљеве. Резултат је скоро шест деценија назадовања, до периода када је била толико слаба да је била лак плен за регионалне и међународне играче.

Америчка јавност све гласније оптужује администрацију Беле куће да нема јасну стратегију за Сирију. Председник Доналд Трамп је у року од само неколико дана најавио повлачење трупа из земље и извео масовни ракетни напад. Ипак, бројни регионални играчи још рачунају на америчку силу у региону зарад остваривања својих циљева.

Од свих земаља које су заиграле у Сирији, посебно се издваја Саудијска Арабија. Краљ Абдулах бин Абд ал-Азиз, први је арапски лидер који је осудио репресију Башара ал-Асада и отворено позвао на наоружавање побуњеника.

Ријад претендује да успостави доминацију на Блиском истоку и истисне свог главног противника, Иран. Од лета 2013. године, Саудијска Арабија је постала главни финансијер и достављач оружја побуњеничким снагама, махом обезбеђујући пешадијско наоружање, пушке и анти тенковско оружје. Помоћ побуњеницима вршена је као контрамера због помоћи коју је Иран слао провладиним снагама.

Главни циљ Тел Авива је да ни по коју цену не дозволу излаз Ирана на Средоземно море. Заједнички непријатељ тако га је, уз помоћ Вашингтона, зближио са дојучерашњим противником, саудијским краљевством. Такође, Израелу не прија ни помоћ коју Техеран шаље либанском Хезболаху, па на сваки начин покушава да повуче црту до које Иран може да се приближи.

Израел је тако у неколико наврата учествовао у војним операцијама против провладиних снага, а чак и последњи, данашњи, ракетни напад приписује Тел Авиву, како је објавио британски "Дејли мејл". Међутим, опције Израела су у велико мери смањене, јер осим ваздушних удара и доставе оружја не можда да значајно утиче на стање на терену.

Курди у Сирији, као и у Ираку и Турској, већ деценијама се боре за формирање сопствене државе. Тако су се и у овом рату приклонили страни за коју су мислили да би им могла помоћи у томе, али компликовани политички односи у региону ни овога пута нису ишли на руку "највећем народу без државе", како их још називају.

Иако је сада већ бивши државни секретар Рекс Тилерсон помогао формирање лабаве заједнице Курда на северу Сирије, под наводима да ће штитити терирорију ослобођену од ИД, Турска је већ после неколико дана послала војску и заузела територију.

Заједнички интереси спојили су Москву и Техеран у Сирији, а поред савезника у Башару ал-Асаду, све већу подршку имају и у Анкари која се прикључила доминантом савезу на терену.

Пре руске интервенције 2015, Техеран је био примарни савезник Башара ал-Асада, којем је слао оружје, новац, а према неким наводима медија и борце у виду Хезболаха. Тренутно најјачи регионални играч, свој утицај на Блиском истоку остварује кроз помоћ шиитима, па је на исту карту заиграо и у Сирији.

Међутим, религија није главни мотив за Техеран. Исламска република окружена је неријатељски настројеним конкурентима у региону, и настоји да пригрли што је више могуће локалних савезника, и тако неприлике држи даље од својих граница.

Иран претендује да преко Сирије изађе и на Медитаран, а Техеран и Дамаск су у борби за вредну обалу у два наврата подржали Палестинце у побунама против Израела.

Турска је на почетку рата подржавала западну коалицију. Када је Русија 2015. године војно подржала Асада, Турска је оборила руски бомбардер који је наводно ушао у њен ваздушни простор. Ледена реакција Москве санкцијама, уз неуспели војни пуч против Ердогана за који турски председник оптужује западне силе, брзо су навеле Анкару да промени страну, или барем седи на две столице.

Турске претензије на Блиском истоку датирају од времена Отоманске имеприје, а актуелног председника Реџепа Тајипа Ердогана сад већ јавно оцењују као човека који тежи враћању старе славе Турцима. Такође осим зближавања са Русијом упркос негодовању НАТО савезника, Ердоган је брзо реаговао и напао Курде на северу Сирије.

Москва спрема силовит одговор због агресије на Сирију! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц