Правда

Пише: Владимир Можегов Тада су водећи неокони (Ричард Перл, Даглас Фејт и Дејвид Вурмсер) разрадили план намењен израелском премијеру Бењамину Нетањахуу који је превиђао „чишћење“ Ирака, Египта, Либије, Јемена и Сирије.

Пројект је добио име „Бескрвни продор: Нова стратегија безбедности Свете Земље“. А према њему, Сирија је главни непријатељ Израела, заједно са Ираном и шиитским покретом Хезболах.

У овом светлу треба сагледавати и последњи ракетни удара Американаца и њихових савезника по Сирији.

Запад (тачније, неокони) последњим ударима (као и онима који ће уследити) објавио је своју намеру да на овај или онај начин истисне Русију из Сирије. У томе се ослања и на склепани „случај Скрипаљ“ и на непостојећи „хемијски напад на Думу“.

Свим што раде као да поручују: толико смо моћни да не морамо ни да се трудимо да ово што радимо личи на истину јер ће и медији наших сателита, а и њихове владе, радосно климати главама и стајати у ставу „мирно“.

Ово је и својеврсни ултиматум који нам сигнализира: спремни смо на све могуће провокације и баш нас брига за међународно право и за све што ви, Руси, тако волите да помињете.

За Русију су такви ултиматуми неприхватљиви, па ће одговор Москве сигурно уследити.

Јасно је - ако се Русија повуче са Блиског Истока - да се Запад неће задовољити чишћењем и прекрајањем Сирије. Наредна мета биће - Иран, А „креативни хаос“ ће се потом неизбежно прелити на Средњу Азију...

Зато и само преживљавање Русије изискује брзи и адекватан одговор.

Разуме се да то неће бити отварање паљбе по америчким носачима авиона. Судећи по првим реакцијама, изгледа да је Русија за такав одговор већ спремна.

Председник Путин је удар америчке коалиције по Сирији назвао актом агресије против независне земље. А у саопштењу Министарства одбране РФ се наглашавало:

„С обзиром на све што се догодило, сматрамо могућим враћање питању испоруке Сирији ракетних система С-300. Али, не само Сирији, него и неким другим државама“.

Дакле: у време када правни канали попут Савета безбедности УН губе остатке адекватности, а Американци недвосмислено говоре о својој спремности да понове нападе - Русија доста јасно показује спремност да појача своје присуство на Блиском истоку.

Агресија неокона почела је са обарањем бааситичких влада. Прве жртве били су Ирак и Садам Хусеин. Затим су уследиле експлозије „арапског пролећа“ које су почистиле режиме у Египту, Јемену, Тунису, који су такође били инфицирани баасистичким идејама, са отварањем врата хаосу у Сирији... Овоме треба додати и ликвидацију Гадафија који је са својим пројектом златног динара био крајње опасан међународној олигархији.

Из ирачко-сиријског хаоса родила се Исламска држава као идеални инструмент борбе не само са панарапским социјализмом, него и за придавање светских размера пројекту ноекона за производњу „креативног хаоса“. И уз помоћ избеглица...

Јасно је, с обзиром на све ово, зашто је двогодишње војно присуство Русије у Сирији, које је резултирало потпуним уништењем Исламске државе, изазвало овакву хистерију код неоконзервативаца.

Ево шта би Русија, и којим редоследом, требало да надаље чини.         

Пошто је оценила да је на Сирију извршена агресија, Русија мора доследно штитити Сирију.

Сирији треба да се појави прави, комплетирани војни контингент Русије, са успостављањем војне осовине са Ираном, са свим савезничким гаранцијама и обавезама које из тога проистичу.

Треба учинити све што је могуће да се у ту империјалну осовину укључи и Турска.

Савез моћних империјалних држава са доследним потискивањем англосаксонске доминације- једина је гаранција мира у Евроазији.

Овде се одмах поставља питање идеологије. Односно: на којима идејама се могу објединити оволико различите земље, цивилизације и региони.

Међутим, не треба превише ни мозгати ни измишљати. Јасно је да је главни непријатељ свих традиционалних цивилизација - антинационални глобализам, који одбацује културу, религију, као и национални идентитет.

Против овог зла и треба да буде усмерена наша идеологија.

Гаранти новог многополарног света морају постати нације са империјалним традицијама, а такве су - Турска, Русија, Немачка, Италија и Русија у Европи. Иран и Турска треба да буду гаранти на Блиском Истоку, Египат и Либија на северу Африке, а Кина, Јапан и Индија - у Индокини.

Објединити толико различите светове и цивилизације може само Русија. Једино она је сила која је у стању да се носи са глобализмом.

Како изгледа, Русији ништа друго и не преостаје.

Да буде лидер светског отпора.

За то је потребна унутрашња духовна мобилизација. Народ је за то, како изгледа, потпуно спреман. на потезу је наша елита... Пролитајте ОВДЕ како је изгледао блиски сусрет Шешеља и Кајла Скота. Извор: fakti.org