Вучић се пред високом гошћом из ЕУ пожалио да Албанци никада неће формирати Заједницу српских општина на коју се чека пола деценије, док је Београд све испунио. Занимљиво је да је паралелно са тим сусретом, освануло и опсежно истраживање агенције Ипсос стратеџик маркетинг којој политичка чаршија приписује блискост властима, а према којој није Косово у фокусу грађана Србије, већ како да преживе.

Већина њих, по том истраживању, није спремна на значајније жртве ако је то услов за решавање статуса јужне покрајине, а чак 51 одсто верује да се компромисом са Косовом не губи национални идентитет.

Санда Рашковић Ивић указује на Вучићеве изјаве "о болним и тешким резовима" као аргумент да је на делу сценарио предаје Косова на тацни.

- Послао је поруку да ћемо генерацијама које долазе спустити рампу на путу за ЕУ ако будемо инсистирали на неким решењима - каже Санда Рашковић Ивић.

Наша саговорница поставља и питање колико смо ми достојни за ЕУ ако нам је услов за чланство да се одрекнемо дела територије.

- Очито је да нисмо, али са таквим ставом ни та заједница није достојна нашег уласка - закључила је Рашковићева.

Истраживањем о Косову, Ипсос стратеџик маркетинг саопштио је да је став чак 42 одсто испитаника да је Косово већ изгубљено и да је неразумно да се због њега одричемо шансе за бржи развој и придружење ЕУ.

За суштинску аутономију као најбоље решење је 26 до 28 одсто грађана, а 15 до 20 одсто за поделу са посебном бригом за Србе и српске цркве и манастире - казао је директор ИПСОС-а Срђан Богосављевић и додао да 44 одсто сматра да ће Срби и културна баштина бити боље сачувани уз сарадњу са међународном заједницом и компромисом са Албанцима.

Санда Рашковић Ивић подсећа да ЕУ нема намеру да се даље шири нити да прими Србију у чланство и да смо то претходних дана чули и од француског председника Емануела Макрона.

- Очито је да нас и даље третирају како некакво предграђе хришћанства и паркиралиште за мигранте који желе у најразвијеније чланице ЕУ - каже Санда Рашковић Ивић.

Да власт припрема потписивање правно обавезујућег споразума којим ће 17 одсто територије Србије отићи у албанске руке сматра и Милан Стаматовић, градоначелник Чајетине и лидер Здраве Србије.

- Агитује се у јавности да би власт прикрила праву намеру и да би народ што безболније прихватио такав след догађаја. Међутим компромис око државне територије не сме да се прави - истиче Стаматовић.

Он саветује да српска власт не постави питање земљама Западне Европе како њихове мањине не могу да отцепе део територије на којој живе.

- Како то да на Корзици има више Италијана него Француза, а да је острво и даље француска територија? Зашто се само у Србији прави нова нација косовских Албанаца, односно "косовара"? Да ли то што се са нашом државом ради треба да постане пракса широм света - набраја Милан Стаматовић питања која треба поставити Западу.

Према истраживању ИПСОС-а, грађани Србије боје се даљег комадања Србије, а 41 одсто њих мисли да би напуштање борбе за Косово отворило питање отцепљења Војводине и Санџака. ИПСОС такође наводи да 40 одсто грађана верује да би политичар који отворено каже да је Косово изгубљено стекао поштовање народа, али би то било и политичко самоубиство.

Недавно је објављена вест да власт на јесен планира референдум о промени преамбуле Устава, односно дела који Косово наводи као део Србије. ИПСОС је објавио своје резултате када је реч о ставу грађана по том питању, при чему се изјаснило 84 одсто испитаника.

* 26 одсто сматра да преамбула треба да остане.

* 22 одсто мисли да је треба избацити из устава

* 36 одсто грађана Србије нема јасан став

Српско становништво у Великој Хочи се од јуна 1999. смањило са 10.000 људи на свега 700, уз још 300 њих у горњем делу Ораховца, навео је француски историчар и новинар Жан Арно Деренс у тексту о злочинима ОВК. Он је додао и да се прво убиство српских цивила десило у мају 1998. године, а последња отмица 28. јуна 2000. године.

Деренс је у тексту за "Монд дипломатик" на српском истакао да су Срби протерани из мешовитих села као што су Зочиште, Оптеруша и Ретимље. Такође и да је већина несталих Срба отета пре две деценије када је ОВК накратко окружила Ораховац и много људи из Ретимља одвела у своју базу у Семетишту.

Највећи део Срба киднапованих током рата, указује Деренс, вероватно је убијен на Косову.

- Теза да су Срби киднаповани по доласку Кфора одведени у Албанију изнета је пре доста времена, али ти људи нису пронађени - подсећа Деренс.

Лазански тврди да Русија неће ратовати због Србије, ни због Косова! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: vesti-online.com