Мајк Помпео верује да је прошло време "мекане политике" САД према Русији. Очигледно то морамо схватити тако да ће Вашингтон сада у односу према Русији подузети најстроже мере.
Због тих страшних изјава о Русији су се многи забринули, јер изјава Помпеа значи да сада нећемо гледати само у Сирију, него на цели свет.
У међувремену, Вашнгтон, који ужива у свом срамотном нападу на Сирију, покушава уверити себе и своје савезнике у велику победу.
- Победа је стварно била "величанствена - таква да руски противваздушни системи нису ни били укључени, а све је одрадила сиријска обрана која је са советском технологијом од пре 30 година, иако надограђеном, пресрела више од 70 одсто "паметних" и скупих пројектила, којима се на твитеру хвалио амерички председник Доналд Трамп.
Није чак ни проблем што су психолози широм света упалили аларм због стања Доналда Трумпа код којег је приметна све већа тинејџерска окрутност, која доводи до злочина који су последица прекомерног играња игара на рачунару.
Прилично је забрињавајуће да је у таквом стању човек који је главни командант највеће војске на свету и који жели да очува и ојача америчку глобалну хегемонију.
Једина ствар која смирује јест брига за америчке "паметне" пројектиле који коштају скоро два милиона долара и изнад сваког објекта осете "руски дух". Прецизност им је иста као и Трампово хвалисање на твитеру.
Као што сами за себе кажу, Американци су "изузетна нација", стога нема смисла с њима изравно контактирати, што разумију и у Вашингтону.
Медији су објавили информације да је Трамп хтео бомбардовати чак и руске и иранске циљеве, али га његов министар обране успео од тога одвратити.
Ипак, то није био било ко, него Џјемс Матис, који је добио надимак "луди пас" када је рекао "да је забавно пуцати на туђе момке".
Испада да "луди пас" ипак није тако "бесан" и да два пута промисли пре неког угризе.
Али како се онда борити против Русије? Како заменити "мекану политику" с нечим другим? Уосталом, Русија није ни Милошевићева "Југославија", ни Либија, нити може бити Ирак или Сирија. Овде се морамо вратити на почетак.
Наиме, Мајк Помпео је изнео генијалну идеју. Наиме, нове санкције против Москве, протеривање дипломата, јачање нуклеарне силе америчке војске, све је то добро, али није довољно.
Нови први човек Стејт Департмента је предложио да САД "наоружавају храбре младиће који се опиру руском експанзионизму у Украјини и Грузији".
Помпео може бити опасан, али је као директор ЦИА добро упознао Русе и како се боре.
Ипак, погледајмо његову изјаву о Русији коју је 11. априла дао у излагању пред америчким Конгресом.
- Русија и даље делује агресивно, што јој је омогућено годинама наше мекане политике према агресији. То је сада готово. Попис акција ове администрације јесте да Владимир Путин плати цену. Обнављамо нашу ионако јаку војску и јачамо своје нуклеарно застрашивање. Наметнули смо тешке санкције и протерали више руских дипломата и обавештајаца из САД него у било које време од краја Хладног рата. Наоружавамо храбре младе људе и жене који се опиру руском експанзионизму у Украјини и Грузији. Овај попис је дужии и сигуран сам да ћу имати прилику да га проширим. Акције ове администрације јасно показују да је стратегија националне сигурности председника Трампа с правом препознала Русију као опасност за нашу земљу. Наши дипломатски напори с Русијом биће велики изазов, али се, као и све пријашње конфронтације с Москвом, морају наставити - рекао је Помпео.
По њему је мали војни контингент у Сирији радикално променио ситуацију на терену у кратком времену. Наравно, жртве су били Курди.
Дакле, с обзиром на то да Мајк Помпео зна политичку цену која се плаћа за слање младих Американаца у клаоницу, сетио се да постоје Украјина и Грузија. Посао више него лаган. Одабрати их довољно, гурнути им америчко оружје у руке и пустити их да се боре против Руса. Осим тога, ово је и уносно, јер ће то оружје платити њихове владе.
Иако су на ову изјаву грузијске и украјинске власти требало да протествују и запитају Вашингтон колико ћете момака из њихових земаља користити као топовско месо, Тбилиси и Кијев су реаговали потпуно другачије.
Представник парламентарне већине Грузије Звиад Квацхантирадзе је истакао да се "Тбилиси радује америчкој стратешкој политици према Грузији".
- Ова изјава указује на то да америчка стратешка политика према Грузији остаје непромењена и морамо се радовати томе. Мислим да је све већ унапред договорено између наших земаља. Наши односи су регулисани кроз низ обвезујућих докумената, укључујући најважнији, Повељу о стратешком партнерству. Мислим да смо у односима с САД на добром путу - рекао је Звиад Квацхантирадзе.
Људи у Грузији и Украјини морају да схвате да су за Помпеа обично топовско месо које ће пунити ковчеге на којима неће бити америчке заставе.
Такви политичари те двије земље гурају у понор, а политичка фарса коју игра владајућа елита Запада може да заврши не само крвавом трагедијом, већ глобалном катастрофом.
Данас, ко је имало искрен и отворен, проговориће о деградацији западне политичке елите. Наравно, у ту групу не спадају плаћеници режимских медија. Јасно је да корумпирани политичари немају појма што Вашингтон покушава учинити.
Сједињене Државе све више почињу да наликују на диносаура, чију дивовску снагу мишића прати сићушан мозак.
Када би САД имале барем минималну способност анализирања, давно би у Вашингтону схватили да је војни притисак на руски народ, који данас вођу пронашао у Владимиру Путину, бесмислен и крајње опасан посао, првенствено за Запад.
Русију се може притискати до одређене границе, али не и на неодређено време и што је више притишћу, наилазиће на већи отпор. Ако крене у супротном смеру, кретаће се газећи све што јој је на путу. Барем је тако било у ранијим ратним походима на Русију.
Стога се Помпео и оградио. Млади и храбри младићи и девојке Грузије и Украјине ће се борити против Русије, а ако дође до контранапада рећи ће да је то била одлука Кијева и Тбилисија.
Сви покушаји вређања и понижавања Русије само консолидирају и уједињују руски народ. Па што онда Запад жели?
У својој жељи да заузме огромна пространства Русије је на крају упалио аларм. Нема сумње да Запад не може да учинити ништа, као што је већ био под Наполеоном и Хитлером.
Да све буде још страшније, тим славним победама су дали допринос и Украјинци и Грузијци, који су у деловима те две земље тиха већина која нема право гласа.
И сада их Мајк Помпео, уз радикалне националисте и неонацисте, покушава наоружати и гурнути против Русије.
Украјинци и Грузијци су често били мали пиони у великој игри. Чак и ако политичке "елите" ове две земље не маре за њихове животе, ипак би се требало надати да синови и кћери Украјине и Грузије неће бити топовско месо Мајка Помпеа у америчком рату против Русије, који је, иако не службено, већ објављен. Хоће ли се избећи амерички напад и на Иран прочитајте ОВДЕ.
Извор: logično.com