Пише: Аркади Савитски
У току припрема за руско-амерички самит, одвија се појачање америчких снага. То је прилично чудна позадина догађаја, благо речено.
4.борбена авијацијска бригада и 4. пешадијска дивизија ће бити распоређене у Европи као део њихове операције Atlantic Resolve. Са седиштем у Немачкој, снаге ће учествовати у више вежби, од којих ће већина бити у близини границе са Русијом у Пољској, Мађарској, Румунији и Балтичким државама.
Војска размишља о распоређивању целе дивизије у Рефоргер тип вежби, са војницима који пристижу да користе унапред постављену опрему. Те снаге би потенцијално могле бити предвиђене за први удар, са распоређивањем до нивоа дивизије крајем 2018. или 2019. године.
Планови укључују стварање оперативне команде коју ће угостити Немачка. Планирана је још једна команда која ће обезбедити мобилност у северноатланским поморским путевима. Разматра се “војни Шенген“ како би се омогућило лако кретање преко граница. НАТО ротира четири борбене групе величине батаљона, које имају ваздушну подршку широм Пољске – у којој се налази 800 америчких војника – и Балтичких држава.
У фебруару је америчка војска одржала највећу артиљеријску вежбу у Европи још од Хладног рата. Овај догађај је назван Dynamic Front 18 и укључивао је седам система за лансирање ракета, 94 комада артиљерије, укључујући осам немачких панцер хаубица 2000, 14 британских лаких оружја Л118, и 18 америчких М777 15мм хаубица.
Војна команда САД-а процењује могућност задржавања ударне групе носача USS Harry S. Truman на Медитерану, области која је под одговорношћу европске команде, уместо да је распореде на Блиском истоку, који је под контролом Централне команде.
Група је напустила Норфолк 11. априла. Овај потез би имао за циљ да “провери Русију,“ ослобађајући друга америчка поморска средства да могу да обављају мисије на Балтичком и Црном мору. Секретар за одбрану Матис је 12. априла рекао Комитету за оружане службе да је он проучавао могућност за реорганизовање ангажовања група носача његовог одељења. Ротација распоређивања је повећана са традиционалних шест на десет месеци. Велики број америчких бродова је концентрисан у близини Сирије.
Пољска ће ове године угостити Анаконду 2018, највећу војну вежбу НАТО-а икада, чији је обим заиста изузетан. Она ће укључивати 100.000 војника, 5.000 возила, 150 авиона и 45 ратних бродова. Овај догађај је био много мањи пре две године.
Овај сценарио се заснива на премиси изненадног напада на Русију. Очигледно је да ће ова велика сила бити састављена за офанзивне, а не за дефанзивне операције. Сто хиљада војника, само замислите! Ово је најочигледније кршење оснивачког акта НАТО-Русија, потписаног између НАТО-а и Русије 1997. године, који садржи одељак о уздржавању НАТО-а по питању “стационирања значајног броја борбених снага.“
У међувремену, око 3.600 америчких војника је слетело у Јордан. Они учествују у двонедељној америчко-јорданској вежби, Eager Lion, која је почела 15. априла. То је вежба за AV-8B Harrers, MV-22 Ospreys, и хеликоптере за напад. То прати америчке, британске и француске ваздушне нападе на Сирију. Ситуација у јужној Сирији је преплављена сукобом, што би лако могло повући америчке и руске оружане снаге.
У свом говору о могућем самиту Русије и САД, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да је уверен да ће руски и амерички војни лидери спречити оружани сукоб. Амерички званичници су много пута рекли да су спремни да учине све како би избегли ерупцију непријатељства. Па, то је оно што говоре, али дела говоре гласније од речи. Нагомилане су снаге које су спремне за напад. Америчка распоређивања се не могу посматрати као ништа друго осим као ратне припреме које су већ у току, а Москва мора бити двоструко опрезна.
Лидери ове две земље ће имати разне ургентне проблеме за разговор, али прелазак на умиривање повећаних тензија би био корак у правом смеру. Неке ствари се могу учинити без одлагања, оживљавајући неке постојеће споразуме који су незаслужено заборављени, на пример као што су Споразум о спречавању опасних војних активности из 1989. године или Споразум о инцидентима на мору (ИНЦСЕА) из 1972. године. ИНЦСЕА је у користио обема странама, спречавајући сукоб између совјетских и америчких војних снага током Јом Кипур рата 1973. године. Он може то поново учинити у истом региону.
Провокативна војна распоређивања у Европи тешко да је начин да се створи повољно окружење за самит. Нити она повећавају безбедност САД. Али она се одвијају, трују атмосферу и стварају велики проблем.
Погледајте ОВДЕ жестоке сукобе САА са џихадистима у околини Дамаска
Извор: strategic-culture.org
