Српско друштво је дубоко подељено, а највеће размимоилажење међу људима постоји због политике!
Ово показују подаци истраживања које је "Ипсос Мори" урадио за потребе Би-Би-Сија, а које се бави поделама у друштву.
Истраживање је уклучивало 19.428 људи из 27 земаља, између осталог и Србију, а рађено је крајем јануара и почетком фебруара ове године.
Према тим подацима, Србија је “шампион” у мишљењу да је њено друштво подељено, јер тако сматра чак 93 одсто грађана.
Иза ње, у исто тако високом проценту су Аргентина, Перу и Чиле, док са друге стране најмање подела у друштву постоји у Саудијској Арабији, Кини и Јапану.
На глобалном нивоу, разлике у политичким ставовима сматрају се највец́им узроком подела и тензија међу људима (44 одсто) и то је, у највећем проценту, случај у Малезији, Аргентини, Турској, Србији и Пољској.
Прво политика, после богатство
У глобалу, одмах за политиком највеће поделе постоје између богатих и сиромашних (36 одсто), а затим и разлике између имиграната и оних који су рођени у датој земљи (30 одсто).
Поделе међу људима праве и религије (27 одсто), разлике између мушкараца и жена и младих и старих (по 11 одсто), али и поделе на оне који живе у граду и селу (10).
Тако су у Италији, Шведској, Британији, Немачкој и Француској поделе највеће када је реч о онима који су рођени у тим земљама и имигрантима, док су у Кини и Русији највећи узрок тензија разлика између богатих и сиромашних.
Осим политике (63 одсто), у Србији је разлог за поделе однос богати-сиромашни (50 одсто), затим религија (25 одсто), однос према имигрантима (18 одсто), док су изједначени разлози попут односа младих и старих и градова и села (по 13 одсто). Само девет одсто испитаника у Србији рекло је да поделе у друштву ствара неравноправност између полова.
Поделе веће него пре 10 година
Истраживање показује да људи сматрају да расту поделе у друштвима у којима живе. Тако, шест од десетих испитаника сматра да је њихова земља више подељена данас него пре него што је била пре десет година. Тако највише мисле Шпанци, Швеђани, Италијани и Немци. Исти случај је и са Србијом чији грађани (35 одсто), сматрају да су поделе данас веће него пре деценију, за разлику од 13 одсто колико их сматра да су мање.
Генералан закључак је да приближно половина испитаника сматра да су људи у њиховој земљи толерантни према онима из различитих средина, култура и различитих мишљења. Тај став најизраженији је код Канађана, док потпуно супротно мисле Мађари, који су од 27 земаља испали најмање толерантни. Србија се нашла негде у средини, у којој 52 одсто грађана сматра да су Срби толерантни према различитостима.
Проблеми са поверењем
Такође, један од закључака је и да су људи данас мање толерантни него пре 10 година али, упркос томе, и поделама које су доминантније данас, највећи број испитаника (више од 60 одсто), верује да са људима из других земаља и култура има више ствари које их чине сличнима, а мање оних које их чине другачијима. И у овој категорији Србија, али и Русија предњаче, где је таквог схватања чак 81 одсто грађана.
Оно што може да буде похвално је што само мали број испитаника сматра да ће мешање људи различитог порекла продубити тензије, док већина мисли да ће управо то довести до разумевања и узајамног поштовања.
Србија такође може да се похвали ставовима грађана, где само пет одсто сматра да различитости значе конфликт, а чак 68 одсто да оне воде ка узајамном разумевању и поштовању.
На глобалном нивоу, око 75 одсто испитаника сматра да се другим људима не може веровати и да мора да постоји опрезност у међусобним интеракцијама.
Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић изјавио је да ће премијер Косова Рамуш Харадинај бити ухапшен... Више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
