Резултат консултативног референдума, за чији је формални успех било неопходно да на њега изађе више од половине уписаних бирача, ни у ком случају не обавезује ни Владу ни македонски парламент Собрање да по њему поступе.
Такође, резултат је такав да га као победу тумаче и у Влади, која се борила за прихватање Споразума, и у опозицији – која је кроз бојкот покушала да отежа његово усвајање и примену.
Процедура се сада, бар на кратко, сели у парламент, али је све извесније да ће Македонци до краја године поново на гласање – на ванредним парламентарним изборима.
1. Референдум на коме су сви победили
Македонски премијер Зоран Заев пред новинаре, са којима су се измешале његове присталице, изашао је са широким осмехом.
Покушао је тиме да покаже да је референдумски резултат за њега – победа.
„Честитам грађанима Македоније, онима који су гласали за, али и онима који су гласали против„, јасно је Заев избегао да честита онима који су остали код куће и, како је имплицирао у говору, нису преузели одговорност за будућност.
Његова рачуница је јасна: нешто више од 600 хиљада гласова „за“ било би довољно све и да је излазност достигла вредност од 50 одсто и више.
Премијер Зоран Заев је пред присталице и новинаре изашао са министрима, посланицима и градоначелницима који подржавају Споразум
С друге стране, опозиција предвођена странком ВМРО-ДПМНЕ може да осети привремено задовољство оваквим исходом.
„Чињеница је да Споразум са Грчком није добио зелено светло и влада Зорана Заева је делегитимисана – он је доживео политички дебакл“, поручио је Христијан Мицкоски, наследник Николе Груевског.
Истина је негде на пола пута – референдум је показао да су грађани, заправо, дубински подељени.
„Та подељеност види се у изједначености броја гласова између опције за, опције бојкотујем и људи који не гласају ни на једним изборима.
Исход референдума је више пирова победа опозиције него убедљив тријумф подељених грађана“, каже за BBC на српском новинар Жарко Настоски.
2. Мистерија гласова албанске заједнице
Од почетка референдумске кампање било је јасно да ће за успех гласања бити неопходно на биралишта довести и што већи број припадника албанске заједнице.
„Ми Албанци говоримо Сунце се рађа на Западу, јер тамо припадамо као цивилизација и држава“, објашњавао је за BBC на српском вицепремијер Македоније Бујар Османи.
Посебно је била важна конструкција референдумског питања – помињање Европске уније и НАТО-а требало је додатно да мотивише албанску заједницу, заинтересовану за процесе евроатлантских интеграција.
„Албанци су имали шансу да пошаљу снажну проевропску поруку и буду фактор који ће одлучити.
С друге стране, могуће је да су многи Албанци остали незаинтересовани за ово питање, које виде као ствар Македонаца“, објашњава Жарко Настоски потенцијалне разлоге зашто ни у албанским срединама није постигнута импресивна излазност на гласање.
3. Тешко без ванредних парламентарних избора
Већ у референдумској ноћи „киселог“ славља, премијер Зоран Заев исцртао је план будућег живота Споразума са Грчком.
Покушаће најпре да га у Устав угради усвајањем амандмана на највиши правни акт, за шта му је у парламенту потребна двотрећинска већина, односно 80 посланичких гласова.
Ипак, свестан да је то готово извесно немогућа мисија, јер најбројнији посланици странке ВМРО-ДПМНЕ немају намеру да се прикључе његовом табору, наговестио је и следеће опције.
Док се у делу јавности не искључује могућност да владајућа већина покуша да разбије хомогеност посланика опозиције индивидуалним преговорима с посланицима или додатним притиском судским поступцима за „грехе из прошлости“, премијер Заев искључио је било какву врсту деловања ван демократских токова.
Због тога му, као једина опција, преостаје оставка и излазак на ванредне парламентарне изборе.
Са пуно самопоуздања најавио их је већ пола сата по затварању биралишта – мада је јасно да му, посебно после оваквог резултата референдума, неће бити ни мало лако да на њима дође до двотрећинске већине потребне за уставне промене.
„Кључно за ову наду је уверење владајућих да опозиција у овом тренутку ни у ком случају не може да направи владу јер ниједна албанска партија не би ушла у коалицију са ВМРО-ДПМНЕ, чак и кад би ова опозициона странка поново освојила више гласова од владајућег СДСМ“, каже новинар Жарко Настоски.
Изборима се није обрадовао ни лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски – њему је Никола Груевски оставио странку смењену на изборима и на протестима, притиснуту суђењима за корупционашке скандале и без много пријатеља у Европи.
Ни у највећој албанској партији, Демократској унији за интеграцију, није било велике радости – лидер ДУИ Али Ахмети позвао је најпре на покушај проналажења двотрећинске већине у садашњем сазиву Собрања, знајући да се и његово бирачко тело усмерава ка алтернативним опцијама.
Исход референдума пратили су бројни македонски и инострани медији
А рокови су веома кратки – у Македонији све мора да се заврши до фебруара да би грчки парламент имао времена да оконча свој део посла пре мајских избора за Европски парламент који могу озбиљно променити слику европске политике.
Судећи по томе, „златно доба које долази за Македонију“, што је премијер Заев више пута поновио у свом постреферендумском говору, може врло лако изгубити сјај ако ствари наставе да се крећу не баш сјајним током.
Прочитајте ОВДЕ све детаље о фијаску референдума.
