Поред тога, аналитичар каже да се стварање такозваног Утврђења Трамп (предложена ознака за будућу базу) прилично другачије посматра у Варшави и НАТО-у.
У септембру, током посете Вашингтону, пољски председник Андреј Дуда, понудио је САД-у више од 2 милијарде долара за стварање сталне америчке војне базе у Пољској. Након састанка, америчко Министарство одбране је навело да се тај предлог разматра и да још није донета никаква одлука.
У међувремену, уочи састанка министара одбране у Бриселу 3. и 4. октобра, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је река ода нема потребе за повећањем америчког војног присуства у Пољској.
Тренутно је у Пољској смештено око 3.000 америчких војника, укључујући пук тегљача, одред америчког ваздухопловства који се састоји од пет Ф-22 Раптор бораца и противракетног система у изградњи.
Јанковски је објаснио да “(…) Столтенбергова изјава јасно указује на то да планови Пољске нису повезани са плановима НАТО-а…“ и да је “… ово само иницијатива коју је предложила влада, председник Пољске, који, да будемо прецизнији, није сугерисао толико одржавање америчке војске колико исплату некаквог признања.“
Политиколог прави паралелу овог напора на основу тога и учешћа Пољске у рату у Ираку, с обзиром да је пољска војска била укључена од стране америчких савезника, без обзира на то што НАТО није био званично мобилисан од стране Вашингтона. “Ово није стратегија НАТО-а, већ резултат билатералних споразума између Пољске и САД (…).“
Та чињеница не ствара много ентузијазма у Европској унији, која тренутно покушава да реши сукоб у источној Украјини и призна поновно уједињење Крима са Русијом.
У међувремену, “док они (Пољаци) настављају са агресивном реториком против Москве, можемо видети тренд попуштања између ЕУ и Русије у Немачкој и другим земљама (…) Дакле, ако Пољска заиста сарађује са САД-ом, то ради извани НАТО-а (…),“ рекао је политички научник.
Јанковски сматра да су пољске власти заинтересоване само за подстицање тензија са Москвом, омогућавајући друштву да верује у имагинарну руску претњу.
Он закључује тврдњом да “(…) Русија не може да не одговори, јер земља са највећим војним потенцијалом у региону не може бити равнодушна на мобилизацију све више и више сила у близини својих граница, где не говоримо о некаквој симболичној америчкој дивизији, већ о конкретној дивизији текова, односно, офанзивној јединици.
Нема сумње да ће Руска Федерација одговорити, и овај одговор би требало да додатно допринесе пропагандној кампањи коју тренутна пољска влада спроводи.“
Хрвати нервозни због Путиновог доласка у Србију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs