Крајем 1943, у периоду у коме је још увек много крви морало бити проливено и храбрости показано како би се уништило зло нацистичке ратне машинерије, Руска православна црква донирала је око 8 милиона рубаља (од чега је око 2 милиона сакупљено заслугама верника) како би опремила један тенковски батаљон Црвене армије. Управо у то време почиње једна од најинтересантнијих прича Великог отаџбинског рата – она о настанку батаљона “Дмитриј Донски” ( Донски је био први велможа који је устао против монголске власти у Русији).
Увидевши патриотску улогу руске цркве, совјетско државно руководство почело је да напушта свој чврст став, непријатељски став према цркви и верницима. Тако је нацистички “рат истребљења” учинио нешто што је деловало немогуће – измирио је бољшевићку државу са руском црквом.
На првом јавном сусрету црквених званичника са официрима и војницима Црвене армије, патријарх московски и целе Русије Сергије обратио се совјетским тенкистима следећим речима:
- Терајте омраженог непријатеља из наше Велике Русије! Нека вас славно име Дмитирја Донског води у битку за свету руску земљу! Напред, к победи, браћо војници!
Овај необични тенковски батаљон био је врло квалитетно опремљен. То је била једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34/85 са топом повећане пробојности и снажним оклопима.
Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које је носио. Процењује се да је јединица у прва два месеца борби ликвидирала око 1.400 хитлероваца, уништила 40 топова, стотинак митраљеских гнезда и 17 оклопних возила... Након завршетка Другог светског рата тенкови ове јединице нашли су се у музејима Москве, Лењинграда и Туле.
Извор: Недељник
