Избори се спроводе без претходне промене Изборног закона, који је, иначе, проглашен неуставним, што ове изборе, према оцени стручњака, сврстава у најнезвесније од завршетка рата.
Осим неизмењеног изборног законодавства, тамошњи медији као проблем наводе и бирачке спискове који нису пречишћени, па је у њима и велики број умрлих или расељених.
Упозоравају и да су највеће злоупотребе могуће приликом гласања у иностранству.
Такође, ови избори као и претходни се одржавају без спроведене пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, па представници националних мањина неће моћи бити да буду бирани првенствено за чланове Председништва БиХ и делегате у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, на индиректним изборима који се спроводе након општих.
Последње истраживање о излазности на предстојеће изборе показало је да ће она бити мања у односу на све досадашње, до 50 одсто.
Одзив на општим изборима 1996. године био је 83 одсто.
Млади у бирачком списку БиХ чине једну петину, а апстинената је готово 50 одсто.
У постојећим околностима процењује се реалним да БиХ нову власт након избора добије до пролећа наредне године.
За изборе су се пријавиле 72 политичке странке и 39 независних кандидата.
Део регионалних медија сматра да би након избора могла да уследи велика политичка криза у целој држави, а пре свега у Федерацији БиХ.
Водећи уставни сутрачњак у БиХ Недим Адемовић је у изјави за загребачки недељник "Глобус" упозорио да ће у том већем ентитету БиХ избори бити спроведени, резултати проглашени али ће, каже, након тога наступити криза.
- Неће знати како да формирају власт јер сукобљене политичке групације имају различите ставове. То државу води у блокаду, чак би могао бити угрожен мир, а у том ће случају реаговати високи представник УН и можда ће интервенисати и војне снаге ако дође до проблема - рекао је Адемовић.
Међу припадницима хрватског народа у БиХ постоји, наиме, бојазан да би Бошњаци поново могли да утичу на избор хрватског члана Председништва. Управо зато је актуелни хрватски члан Председништва БиХ и кандидат за други мандат у колективном шефу државе, Драган Човић, апеловао на бошњачке бираче да не бирају Хрватима политичке представнике.
- Ми инстирамо да народи легитимно бирају своје представнике- поручио је Човић, страхујући да би у супротном то могло да би то у постизборном периоду могло земљу да уведе у још дубљу политичку кризу.
Иначе, општа оцена посматрача и представника међународне заједнице је да предизборна кампања била разочаравајућа, будући да није било разговора о питањима која су заиста важна за грађане као што су економија и владавина права.
Оцењено је и да грађанима недостаје политичка стабилност, владавина права, изгледи за посао, поуздана инфраструктура, квалитетно здравство и много других ствари које Европљани често узимају здраво за готово.
Аналитичари сматрају да је у БиХ евидентно високо неповерење грађана, али и страних инвеститора у институције државе.
Због тога су, сматра се, предстојећи општи избори у БиХ важни за судбину те државе, јер правилним избором без страха грађани могу на демократски начин да изаберу појединце и политичке опције, које ће обезбедити просперитет земље и да зауставе масовни одлазак највиталнијег дела становништва, пре свега младих, у државе ЕУ.
Аналитичари Међународног института ИФИМЕС из Љубљане сматрају да су досадашње политичке опције на власти углавном из националних/националистичких странака упркос досадашњим великим обећањима државу у протеклих 30 година довеле на руб пропасти и у стање најсиромашније земље у Европи.
Право гласа има 3.352.933 бирача, који ће одлучивати између 7.497 кандидата, из 128 политичких субјеката, који су у трци за једно од 518 мандата.
На изборима учествује 30 политичких субјеката више у односу на претходне опште изборе.
На више од 6.000 бирачких места грађани бирају три члана Председништв Босне и Херцеговине, посланике у Заступничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (42) - 28 из ентитета Федерација Босне и Херцеговине те 14 из ентитета Република Српска.
Затим Заступнички дом федералног Парламента (98), Народну скупштину РС-а (83), председник и два потпредседника РС-а И посланике у 10 кантоналних скупштина.
За Председништво БиХ пријављено је 15 кандидата:
Шест кандидата из реда бошњачког народа: Мирсад Хаџикадић (Мирсад Хаџикадић - Платформа за прогрес), Фахрудин Радончић (СББ БиХ), Сенад Шепић (Независни блок), Шефик Џаферовић (СДА), Денис Бећировић (СДП БиХ) и Амер Јерлагић (СзБиХ).
Пет кандидата из реда хрватског народа: Јерко Иванковић-Лијановић (НСРзБ), Драган Човић (ХДЗ БиХ), Бориша Фалатар (ДФ), Диана Зеленика (ХДЗ 1990) и Жељко Комшић (ДФ).
Четири кандидата из реда српског народа: Мирјана Поповић (Српска напредна странка), Младен Иванић (коалиција Савез за побједу), Милорад Додик (СНСД) и Гојко Кличковић (Прва СДС).
За председника и потпредседнике Републике Српске пријавило се укупно 37 кадидата, од чега су 21 независни кандидати.
За све регистроване бираче обезбеђено је 314 мобилних тимова.
Изборе посматра готово 6.500 међународних и локалних посматрача, како не би дошло до злоупотреба изборног процеса, а општинске изборне комисије, њих 142, регистрировале су 60.000 страначких посматрача.
Први пут на овим општим изборима користи се 5.500 прозирних бирачких кутија.
Шта је рекао Столтенберг о бомбардовању Србије прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
