За пажљивије посматраче руске спољне политике, јасно је како је конференција била прилика за фотографисање како би се јавно објавила жеља Кремља да се поново позиционира на југу Централне Азије, и нарочито у Авганистану. Талибани су такође имали користи од конференције: први пут су њихови представници учествовали на форуму који је организовала нека од сталних чланица СБ УН.
Конференција од 9. новембра није био први пут да су се Русија и Талибани састали на разговорима. Ова оружана група је желела да успостави односе са Русијом још 1995. године када је контролисала одређени број јужних провинција државе, укључујући Кандахар. Први незванични контакти Русије и Талибана успостављени су у другој половини 1990-их након што су Талибани поразили Владу муџахедина у Кабулу априла 1996. године и тражили међународно признање њиховог режима.
Комуникација између Талибана и Москве на крају је резултирала сусретом затвореним за јавност у Ашхабаду, престоници Туркменистана, који је договорио покојни туркменски лидер Сапармурат Нијазов. Руска делегација сусрела се са талибанским представницима који су имали један захтев: руска подршка талибанским представницима за заузимање места сталног представника Авганистана у УН.
Влада Русије је сматрала неразумним овај захтев и због тога више није било састанака. Касније се сазнало да је та одлука можда била велика дипломатска грешка. Талибански лидери су тада јасно били спремни на контакте (и били далеко мање непријатељски настројени према Русији неко садашњи) што је Москва могла да искористи у своју корист.
Једна од последица прекида контаката Русије (и других држава) са Талибанима јесте чињеница да су постали много радикалнији. Пошто нису могли да обезбеде међународно признање, лидери Талибана су наставили са угошћавањем лидера ал-Каиде Осаме бин Ладена док је он планирао и координисао нападе 11. септембра.
Русија је покушала да успостави нове контакте са Талибанима тек средином 2010-их након жестоког пада руско-америчких односа, почетка руске војне операције у Сирији и кретања милитаната из Сирије ка Авганистану.
Русија жели да игра улогу "миротворца" у Авганистану како би имала превагу у својим односима са САД. Јачањем односа са Талибанима, који се боре против Владе Ашрафа Ганија који је близак савезник САД, Москва жели да постане важан играч у решавању сукоба у Авганистану, месту где се спајају интереси разних регионалних и светских сила.
До успеха руског миротворног настојања у Авганистану не може доћи без неког договора са САД чије војно присуство, заједно са НАТО, одржава администрацију председника Ганија. Кремљ то јасно разуме и покушава да извуче максималну политичку корист из сарадње са Талибанима у оквиру московске конференције.
Чињеница да руска мировна иницијатива неће много донети без учешћа САД је нешто што и сами талибански лидери добро разумеју. Сврха њихове посете Москви није било понављање тог става, већ и показивање САД-у како постоје "алтернативе", односно да ако се Вашингтон не укључи, Талибани ће тражити политичку, па и војну подршку од његовог такмаца - Москве.
До сада амерички председник Доналд Трамп није испунио своје обећање како ће "вратити кући" америчке војнике из Авганистана и под притиском Пентагона је одобрио слање додатног војног особља. Али, његова стратегија би се могла променити у другој половини председничког мандата.
Он очајно жели да буде поново изабран и зато му треба велика дипломатска "победа" коју би продао гласачима. Постизање договора са Талибанима и повлачење из Авганистана би му могла бити победа која му је јако потребна, закључује Ал Џазира.
Прочитајте ОВДЕ како је то Америка запретила Кини и какав рат помиње.
Извор: Ал Џазира Балканс
