Министар одбране Турске Хулуси Акар потврдио је прошле недеље да ће ракете стићи раније него што је то планирано.
- Постављање ракетних система почиње у октобру 2019. године. Тренутно вршимо избор персонала које ће се обучавати у Русији - рекао је он, преноси Радио Слободна Европа. Она пак није прецизирао где ће ракете бити инсталиране.
САД и друге НАТО чланице изразиле су забринутост због турске куповине ракета "С-400". САД су упозориле Турску да ће куповина резултирати увођењем санкција Вашингтона и заустављањем постојећих набавки.
Упркос томе, Анкара је наставила са споразумом, рекавши да њени западни савезници нису могли да побошљају њене одбрамбене способности и да је морала да тражи изван војног савеза како би задовољила своје потребе.
После дужих преговора, Турска и Русија су склопиле уговор о ракетама крајем 2017. године. Реч је о великом послу од две и по милијарде долара, а турски председник Редежп Тајип Ердоган потврдио је да је Анкара већ уплатила депозит.
Турска је прва земља НАТО-а која је купила модерне ракетне системе "С-400" што од првог дана изазива велику забринутост у Алијанси.
У Анкари тврде да су били приморани да купе ракете како би заштитили свој ваздушни простор над југоисточном Анадолијом где су активне многе терористичке групе.
- Ми нисмо могли да обезбедимо ове системе од савезника, а Русија нам је дала најповољнију понуду како бисмо могли да бранимо и обранимо наше небо - истичу у Анкари.
"С-400" Тријумф (раније познат као С-300ПМУ-3) уведен је у оперативну употребу 2007. године. Систем има знатно веће пројектиле и домет од 400 км. Посебно је дизајниран како би се супротставио стелт технологији и представља најнапреднију верзију С-300 система, који може погађати циљеве на ивици земљине атмосфере и ушао је у ограничену употребу од 2007 године, у оквиру Снага ваздушно-космичке одбране Русије. Систем користи ракете домета од 40 км до 400 км. Изразито отпоран на јако електронско ометање. Систем је пројектован како би потпуно заменио старије верзије система С-300П.
Овај систем користи четири ракете на својој лансирној рампи односно четири различитог домета. Има могућност дететковања и летелица са смањеним одразом тзв. (Стелт) на даљини од око 150 км. Његов радар омогућава праћење и осматрање на даљини од чак 570 км.
Поред Турске, моћни ракетни систем "С-400" већ користе неке земље широм света.
Ракетни систем "С-400" - садашњи и потенцијални корисници
Сирија: Руска влада је 25. новембра 2015. најавила да ће у Сирији распоредити С-400 као одговор на обарање њеног авиона СУ-24 од стране турске. Следећег дана руски медији су потврдили такво распоређивање, а први систем С-400 наводно је инсталиран у ваздушној бази Хмејмим у Латакији.
У периоду од априла до јула 2017. године, други С-400 систем је распоређен 13 км северозападно од Масјафа, у Хами.
Кина: У марту 2014. године објављено је да је руски председник Владимир дозволио продају система С-400 Народној Републици Кини. Испорука система почела је у јануару 2018.
Индија: 5. октобра 2018. године Индија и Русија потписале су уговор вредан 5,43 милијарди долара за пет ракетних система "С-400". Очекује се да испорука буде готова до 2022.
Ирак: У фербуару 2018. године министар спољних послова Ирака Ибрахим ал Џафари потврдио је гласине да је Ирак показао интересовање за "С-400" и да су у току преговори са Русијом.
Катар: У јануару 2018. године руска државна агенција ТАСС објавила је да је Катар у преговорима са Русијом о набавци ракетних система.
Белорусија: Испорука два система завршена је 2016.
Алжир: Започео је развијање руских С-400 САМ система
Саудијска Арабија: Уговор је потписан у октобру 2017. године током службене посете краља Салмана Москви. Договор вредан више од 3 милијарде долара укључује теренску опрему за краљевске саудијски копнене снаге.
Ракетни систем "С-300"
С-300 се углавном користи у источној Европи и Азији.
Ово су земље које поседују ово ракетно наоружање
Алжир - С300ПМУ2 достављени 2006.
Јерменија - С300ПС
Азербејџан - два С-300ПМУ2 батаљона достављени 2010.
Белорусија - С-300ПС системи достављени од Русије 2007. с циљем да замене старије С-300 системе. С-300В системи су продати Турској за вршење вежби. Четири дивизиона С-300 система су достављени у 2014.
Бугарска - поседује 10 С-300ПМУ система подељених у две јединице по 5 система. Систем поседује зато што је некада била члан Варшавског пакта.
Грчка- С-300ПМУ1 системе је Грчка преузела од Кипра током Кипарске ракетне кризе и користе се од стране ратног ваздухопловства и то 12 система те 96 ракета. Први пут су употребљени током војне вежбе "Wхите Еагле 2013", што предстваља прву употребу након 14 година након што су купљени.
Кина- први купац С-300ПМУ2 и вероватно користи С-300В под ознаком ХQ-18. Кина производи домаћу верзију система под ознаком ХQ-10 са дометом до 200 км. Кина је 2002 купила и морнаричку верзију С-300ФМ (РИФ-М). Претпостваља се да Кина поседује до 300 С-300 система (ПМУ,ПМУ-1,ПМУ-2).
Русија - поседује готово све верзије система, поседује 768 С-300ПМУ система и 185 С-300В система укупно 953 система.
Словачка - С-300ПМУ наслеђено од Чехословачке.
Украјина - С-300ПС, С-300ПМУ,С-300ПТ,С-300В и друге верзије, сматра се да је оперативно само 40 % система.
Венецуела - 2 С-300ВМ система достављена 2012.
Вијетнам - 2 С-300ПМУ-1 купљена за око 300 милиона долара.
Иран- С-300ПМУ-2.
Индија - С-300ВМ.
Египат - С-300ВМ Антлеј 2500.
Сирија - Испоручена 3 дивизона система С-300ПМ2,овај систем су користиле рактне јединице Ваздушно-космичких снага ПВО Русије, систем представља модернизацију система С-300ПМ, допремљено је и 300 ракета по 100 за сваки дивизион.
Било је и вести да Србија планира да купи овај ракетни систем, а у јулу 2018. године руски медији су цитирали неименоване војно-дипломатске изворе који су рекли да је Русија примила захтев Србије да јој испоручи две артиљеријске јединице "С-300" до 2021. године.
Испоставило се да је вест нетачна.
- Прегледали смо информацију која је кружила у појединим руским медијима да је Србија послала званичан захтев Русији за испоруку "С-300" до 2021. године. Та тема није у плану и програму билатералних руско-српских односа на пољу војно-техничке сарадње - наводи се у саопштењу руске службе.
Министарство одбране Србије саопштило је да Србија није од Русије тражила системе противваздушне и ракетне одбране. Министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је да, упркос "одличној сарадњи" са Русијом, податак о куповини система "С-300" није тачан.
Председник Србије Александар Вучић прошле године је изјавио да је држава спремна да купи системе "С-300" од Русије или Белорусије, али да није постигнут споразум о таквој куповини.
Ф-35 - одличан авион са 966 недостатака! Пилоти су одбијали да лете! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
