Нова стратегија одбране одредила је нове приоритете америчких обавештајних служби: Русију, Кину, Северну Кореју и Иран. Једино се Русија овде може сматрати старим обавештајним фронтом, док остали захтевају стварање нове агентуре, а то је обиман и осетљив посао који одвлачи снаге и средства у нове регионе. Поред тога, неке нове околности приморале су Американце да се, бар привремено, озбиљно позабаве својим савезницима – Саудијском Арабијом и Турском.

Промена наступа

Није баш уобичајено да тајне службе излазе у јавност са саопштењима, а када то чине, позадина је редовно политичка. Најновије саопштење ЦИА, како имају информације да је саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман наредио убиство новинара Џамала Кашогија, може да значи само две ствари – да се екипа из Ленглија поново окренула против Трампа или баш супротно, да у тешкој ситуацији у којој се нашао у вези са Саудијском Арабијом жели да му помогне. Како да му помогне нападом на принца, може се чинити апсурдним, али није, јер комбинација има много. На пример, ЦИА најпре нападне принца и тиме стекне поверење јавности, а онда дође до „проверених података“ да принц ипак није наручио убиство.

За нас су те игре и комбинације важне само због тога што одвлаче пажњу с нашег региона. Појачане активности на другим местима требало би да ограниче њихове могућности да се озбиљније баве Балканом. Чини се да сада траже начин да реше тај проблем тако да углавном задрже руководећу улогу у балканским обавештајним операцијама, а да све више упосле и координирају друге НАТО службе. Дешавања у вези с пријемом Косова у Интерпол сугеришу управо тако прекомпонован наступ.

(Пара)војска Косова

Истовремено, „војска“ Косова формира се искључиво као претња и војна сила која угрожава елементарне интересе Срба и Србије. Тиме се ствара додатна несигурност која подстиче даље исељавање Срба. Већ и изјаве да ће Срби бити присилно мобилисани и кажњавани ако се не одазову у ту (пара)војску многе Србе је подстакла на размишљање о одласку. Тако подршка водећих земаља НАТО формирању паравојске на Косову више говори о њиховим правим намерама него сви политички и дипломатски потези заједно.

Није овде само циљ да се успостави потпуна војна контрола севера Косова од стране поузданих присталица НАТО-а него су у питању далеко веће офанзивне амбиције – да се преко опремања, наоружавања и сталног повећања ватрене моћи „војске“ Косова повећава притисак на Србију. Тврдње са Запада да ће „војска“ Косова допринети безбедности свих грађана, па и Срба, циничне су и провидне. Све док се форсира формирање албанске паравојске и док изостају притисци на косовско руководство, вербална подршка договору са Запада је лажна. Прави циљ је подизање тензија на Космету и преношење нестабилности у централну Србију преко албанске агентуре која је веома активна у подручјима с већинским албанским живљем.

Све донедавно фигурирала је намера да се север Косова заузме изненадном оружаном акцијом „војске“ Косова која је и пре званичног оснивања тајно увежбана и опремљена за пешадијске препаде. Чини се да је недавна савршено изведена војна вежба „Век победника“, која је верно дочарала респективне способности Војске Србије, променила начин размишљања западних стратега, па и косовског руководства. Сада је потпуно јасно да некаква косовска паравојска, без обзира како је Запад опреми и наоружа, није дорасла могућностима српске војске и не може војном операцијом остварити постављене циљеве како је то првобитно замишљено. Јер, више него уверљиво, демонстрирана је не само могућност војске него и одлучност српског државног и војног врха.

Загонетна порука Ника Дучића

Постало је јасно да се нешто мора мењати у обавештајној стратегији и тактици водећих обавештајних служби НАТО-а и да је веће ангажовање алијансе и „међународне заједнице“ неопходно. Нешто у том смислу нам најављује кратка и загонетна изјава нашег сународника, пуковника америчке војске Ника Дучића, сада већ бившег команданта америчке војне базе Бондстил. Он не очекује формирање „војске“ Косова на албански „Дан заставе“ (28. новембар), него да ће се то вероватно догодити касније, како каже, „у координацији са КФОР-ом, да они то испланирају на одговарајући начин“. Тако нам Ник Дучић „испод жита“ најављује нове прљаве игре и злоупотребу међународних институција и мисија, пре свега КФОР-а, иако то није отворено рекао. Његову телеграмски кратку поруку треба „дешифровати“ и озбиљно схватити.

Евентуално одустајање од војног решења за север Косова неће створити погоднију ситуацију за Србију. Одлука шта чинити ако дође до оружане агресије на север Косова, без обзира колико непријатна, била би лакша, јер је унапред најављена као опште упозорење од стране председника и врховног команданта Александра Вучића, и косовском руководству и „међународној заједници“. Ако се планира перфидна операција западних обавештајних служби, уз злоупотребу УНМИК-а, ОЕБС-а и КФОР-а, одлуке ће бити далеко теже јер носе ризик директне оружане конфронтације са НАТО-ом.

Злоупотреба институција

И досад су међународне институције а поготово мисије под окриљем УН злоупотребљаване од водећих држава Запада. Довољно је детаљно проучити какве су драстичне злоупотребе искомбиновале америчка, британска и немачка обавештајна служба, како би се преварили и што лакше етнички почистили Срби из Хрватске. Јер, наравно, нису Србе из Хрватске преварили Хрвати, ту поверење није ни постојало, него су Срби поверовали у лажна обећања и гаранције међународних институција. Срби су предали оружје у замену за гаранције које су касније потпуно изигране.

Оно што се данас дешава са институцијама и мисијама УН и ЕУ превазилази и најцрња очекивања. И раније су оне биле прошаране добро припремљеним агентима, али све више постаје проблем што су сада под потпуном контролом моћних обавештајних служби НАТО-а, и што се шефови служби понашају као да су међународне институције и мисије њихове агентуре. Присуство моћних западних обавештајних служби „легализовано“ је на основу чињенице да УН немају своју обавештајну службу а обавештајни подаци су неопходни за успешну реализацију мисија. Код обавештајних података је проблем што нико не жели да их уступи лаицима, јер их успешно може користити само обавештајни стручњак или неко школован и припремљен у том смислу. То је била одскочна даска за злоупотребу јер је било лако доказати да професионални обавештајци и безбедносни стручњаци морају бити свакодневно присутни.

Ако се све то зна, онда не чуди пристрасност и пасивност КФОР-а и других мисија на Космету. Не чуди њихово ћутање и прикривање података о кривичним делима над Србима јер су и они тајно у функцији остварења НАТО циљева који се у конкретном случају остварују преко албанског корпуса. Уколико погледамо чије су војне формације у униформама КФОР-а присутне на Косову, све постаје јасно: оперативна група север, Французи; исток, САД; југ, Немачка; запад, Италија и центар, Велика Британија. Нема ту никога ко је у конкретној ситуацији наклоњен Србима или бар неутралан како би требало да буде, него су сви у функцији НАТО интереса и под потпуном контролом обавештајних служби НАТО-а. Тешка позиција Србије најбоље се види по томе што је принуђена да, без обзира на непријатне чињенице, инсистира на наставку међународних мисија на Косову, јер су оне каква-таква заштита Србима на Космету у делу који контролишу Албанци. Јер све је боље од тога да буду препуштени искључиво албанској вољи и „заштити“.

Косово и Интерпол

Ових дана, због журбе која је онемогућила основне мере тајности, постаје евидентно да операцију пријема Косова у Интерпол спроводе највећим делом обавештајне службе држава чије су јединице у саставу КФОР-а. Руководе америчке обавештајне службе, али и други не заостају и улоге су подељене. Док НАТО службе спроводе уцене и претње у вези с гласањем на заседању Генералне скупштине Интерпола у Дубаију, косовско руководство користи стари и добро проверен систем подмићивања новцем и скупим поклонима. Прљави новац до кога је криминалом дошла албанска мафија, у висини око 15 милиона долара, користи се за куповину гласова у једној од водећих и најважнијих светских институција.

Нико на Западу не преза од тога да се одлуке у највишој међународној институцији за борбу против криминала доносе на незаконит и криминалан начин, ако су у складу са НАТО интересима. Никоме не смета што су неки делегати потплаћени и што се нешто слично догодило с посланицима у Собрању приликом гласања о имену и уласку Македоније у НАТО. Како, након тако очитих обавештајних операција, заснованих на чистом криминалу, очекивати да ће догађаји у вези с формирањем и улогом „војске“ Косова бити другачији и мање перфидни и прљави?

Задазак за српске тајне службе

Седница Савета за националну безбедност и изјава министра полиције Небојше Стефановића да су службе безбедности добиле конкретне задатке како би се спречио нови егзодус Срба са Косова, указује на то да се и наша стратегија мења. Државни врх Србије је на време проценио да би агресивне оружане намере према северу Косова могле заменити перфидне тајне операције обавештајних служби, са истим крајњим циљем. Тако сада војну приправност, која је стварно на високом нивоу, треба да прати појачана обавештајна и безбедносна активност.

Сада је сва уметност у томе да се тајни планови на време препознају и раскринкају и да се умањи њихов негативни психолошки удар на српско становништво на Космету. Затим, ако „међународна заједница“ и поред свих упозорења не жели и неће да стопира незаконите активности руководства у Приштини, Србија ће морати својим мерама да заштити српско становништво, као што је то више пута речено. То се посебно односи на Србе на северу Косова који су трн у оку албанском руководству, али и неким моћницима на Западу.

Задатак који су добиле српске тајне службе у новим околностима није лак, али уместо њих то нико други не може да уради. Расте поверење у њихове могућности, јер ако су успели да дођу до детаљних података о прљавим играма у вези с пријемом Косова у Интерпол, онда могу да раскринкају и многе друге ствари. Лепо је чути да се наша обавештајна служба опоравља и да може докучити шта нас угрожава с противничке стране и шта се дешава у другим деловима света где се одлучује о нашој судбини.

Резултати рада наших обавештајно-безбедносних агенција биће непроцењив значајни јер ће одлуке нашег државног и војног врха бити засноване на њиховим информацијама. Те одлуке могле би бити веома тешке ако се „војска“ Косова формира у координацији и договору са КФОР-ом јер би могло доћи до ситуације да први позван да спречи паравојно организовање заправо помаже да се оно оствари у пракси. Постоје уверавања од стране новог команданта КФОР-а да се то неће догодити, али су та обећања у потпуној колизији са оним што се дешава на Космету.

Најаве Рамуша Харадинаја

Злослутне изјаве Рамуша Харадинаја повећавају напетост на Космету. Он каже да ће „војска“ Косова имати три пука од којих ће један пук бити распоређен на северу Косова. Отворено тврди да ће „војска“ Косова бити у саставу КФОР-а и да ће тако ући и распоредити се и на северу. Наравно да се Харадинају ништа не може веровати, али његове тврдње нико од званичника из међународних мисија не демантује.

Иако засад само албански лидери на Косову спекулишу таквим могућностима, не треба их олако одбацити, него схватити као упозорење да би новим обавештајним играма међународне институције поново могле бити злоупотребљене против српског народа и српских интереса, како би се остварио циљ који се не може остварити војном силом.

Распоређивање албанске паравојске у КФОР је правно немогуће, али ко се више на Западу обазире на међународно право. Друга, ништа мање опасна могућност јесте да на север уђу као албанска паравојска под маском и заштитом КФОР-а. Не треба ни за тренутак сметнути с ума да су јединице КФОР-а међународне мировне снаге, али под вођством НАТО-а и да се у томе крију могућности за злоупотребу. То би била веома тешка и компликована ситуација за доношење одлука јер би произвела многе импликације и опасности од директног сучељавања са јединицама КФОР-а, па и с НАТО-ом. Сада је најважније да нас такав сценарио не изненади и да га наше обавештајно-безбедносне службе и дипломатија на време разоткрију и спрече.

Да ли су велике силе учествовале у хапшењу четворице Срба, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Печат