Председница америчке Савезне корпорације за осигурање депозита, коју је на ову високу позицију у администрацији САД, јуна ове године, одабрао шеф Беле куће Доналд Трамп, пореклом је Српкиња. Јелена Обренић Меквилијамс, тренутно највише позиционирана Американка српског порекла у Трамповој администрацији, последња је у низу наших сународника високих функционера у америчким администрацијама.

Рођена у Београду, са осамнаест година Јелена је стигла у САД на програм размене средњошколаца. Радећи бројне осредње плаћене послове, сама је финансирала даље школовање и завршила престижни калифорнијски Беркли универзитет. Дипломирала је, на политичким наукама, са највишим оценама, на тези о рату у Југославији. А онда је “освојила” и диплому правника, такође на Берклију. Шест година радила је у Сенату на различитим позицијама на којима је стекла и искуство и углед који су је довели на престижно место у Трамповој администрацији. Са само 45 година Јелена Меквилијамс, мајка једне кћерке, није заборавила ни своју домовину, ни свој језик.

Потенцијал Американаца српског порекла није увек био довољно познат, нити препознат у Србији.

Бранко Терзић, кога је амерички председник Џорџ Буш 1990. године одабрао за комесара у америчкој Савезној регулаторној комисији за енергетику, подсећа на Американце српског порекла на високим позицијама у САД.

- Бивши републикански сенатор из Охаја Џорџ Војнович био је градоначелник Кливленда и гувернер Охаја. У гувернерској фотељи Илиноиса и Представничком дому Конгреса САД, као представник Чикага, био је демократа Род Благојевић. Некадашњи члан Конгреса САД Хелен Делић Бентли била је председница америчке Савезне поморске комисије - истиче Терзић.

Џорџа Мичела Маровића је за функционера у области Илиноиса именовао председник Роналд Реган. Мичел Мелић био је високо позициониран у америчком секретаријату за унутрашње послове у администрацији Ричарда Никсона. Демократа Мелиса Лубурић Бин била је конгресменка из Илиноиса.

Терзић, који је на функцији у рангу подсекретара у кабинету био до 1994. године, а претходно био високи званичник у Висконсину и целу деценију провео као председник Републиканске партије у Милвокију, објашњава различите путеве доласка до функција.

- Неки су ишли на изборе, док су они који су на функције постављани имали претходно искуство рада у влади. Тако је Меквилијамсова радила у Сенату, а ја као државни званичник задужен за енергетику - каже Терзић.

Сви, међутим, нису били у истим позицијама да искажу своја становишта у вези са српско-америчким односима, посебно бурних дведесетих година прошлог века: 

- Свако од нас је имао сопствену позицију у вези са српско-америчким односима. А колико је било могућности да се она искаже умногоме је зависило од тога да ли је позиција у америчкој влади подразумевала било какве међународне одговорности. Сенатор Војнович је био члан Одбора за спољне послове и сматран водећим сенатским експертом за Балкан. Благојевић је имао мању улогу, и утицај у том смислу. Они од нас који су радили у владиним агенцијама нису имали никакву формалну улогу те врсте, па су само имали прилику да искажу своје погледе у приватним разговорима и на састанцима - каже Терзић.

Утицајне позиције и добра воља многих од њих, међутим, тешко су могли да пробију зид утабаних праваца америчке политике према нашим просторима.

Многи Срби у САД који су постигли високе позиције у Америци, наставили су и после одласка са функција успешне каријере, али њихов глас када је о српско-америчким односима реч и даље се тешко пробија. Терзић, који је у Вашингтону наставио да ради консултантске послове за велике компаније, сматра да је један од главних недостатака то што не постоји национална организација која представља Србе у престоници САД.

- У Вашингтону не постоји ниједна српска група која је лобирала или подржавала номинације Американаца српског порекла, нити постоји данас - закључује он. 

Наша Роуз прва у Сенату Калифорније

У историји Сената америчке “златне државе” Калифорније име Роуз Ен Вујић заузима истакнуто место. Ова кћерка фармера, имигранта из Србије, чијим именом “Роуз Ен” је названа врста белих бресака која се на фарми њеног оца гајила, била је прва жена у калифорнијском Сенату, од 1977. до 1993. године, позната по одважности и независном духу.

Сваке године Државни универзитет Калифорније у Фресну додељује награду за лидерство која носи њено име особама које су, као и Вујићева, показале “итегритет, снагу карактера, етичко понашање и способност изградње консензуса, служећи јавним интересима заједнице”.

Србија извојевала још једну велику победу. Погледајте ОВДЕ о чему се ради.

Извор: Вечерње новости